Blog

Predlog Predsedniku Srbije G-dinu Vucicu, Ministarstvu Trgovine i Turizma, TOS-u i Predsednicima Opstina Uzice i Cajetina!

Tema: Kako razvijati Turizam u Srbiji

Kada je Turizam u pitanju prodajemo robu proizvednu uglavnom od domacih proizvodjaca po tri puta vecoj ceni  kroz ugostiteljstvo i ono sto je za drzavu najbitnije, drzavi ostaje PDV koji je cak i do tri puta uvecan nego obicno. Izvozom nasih roba drzavni budzet ostaje bez PDV. Ako je tako zasto turizam nije strateska grana privrede i zasto se ne posveti turizmu duzna paznja.

U mom Predlogu Ekonomskog Programa Srbije koji sam napisao i objavio 2011 godine postavio sam cilj da Srbija za 50 godina bude najjaca i najstabilnija ekonomija Evrope a za 100 godina da nas Srba bude 100 miliona.

Sve mere koje predlazem u Turizmu i u ostalim granama privrede su u svrhu cilja da za 50 godina Srbija bude najjaca ekonomija Evrope. Dali ce tako biti ili ne, ne zavisi od mene, zavisi iskljucivo od onoga ko je na vlasti.

U moja cetiri prethodna dopisa, a vezano za razvoj turizma u Srbiji, sam predlozio osam vrlo bitnih mera koje novcano ne kostaju mnogo ali sliku Srbije u turistickom smislu menjaju bas mnogo.

U ovom dopisu cu predloziti tri nove mere i jedan predlog koji bi znacajno poboljsali razvoj turizma u Srbiji.

Deveta mera je izgradnja: bazena, akva parkova i sportskih centara.

U nekim mestima vec imaju ali bogami u mnogim mestima nema akva parkova, bazena i sportskih centara. sto se tice bezbednosti kupaca posebno dece svake godine izgubimo 40-50 ljudi i dece na divljim kupalistima a taj broj bi se mogao znacajno smanjiti upravo tim novim akva parkovima ili bazenima. Da smanjimo samo za jedno ili dvoje dece da se ne udave drzava je dobila mnogo. Sem ovoga bezbednosnog razloga postoji i taj turisticki razolog. Ovoga momenta ne znam koji bi to broj ljudi bio na koji bi trebalo da se radi jedan bazen, postoje sluzbe koje to bolje znaju.

Proslih dana sam obisao podrucje uz Drinu od Loznice do Perucca. Fantastican region ima se sta videti i u cemu uzivati a da bi to bilo i produktivno i za drzavu i narod bogatije potrebno je dosta toga i uraditi. Primetio sam da nigde uz put nema obavestenja da se negde moze i prespavati. Zar je problem postaviti te table – sobe, apartmani, prenociste. Problem je obelezavanje, internet i koriscenje platnih kartica. Postoje obelezja “Etno Sela” i “Vajati” ali to kasno uocite. Posebno bih istakao Etno Selo u Vrhpolju koje se nalazi uz samu Drinu udaljeno od Ljubovije nekih 7 kilometara ka Bajnoj Basti. To Etno Selo Vam televizija ili internet ne moze da docara to morate videti i osetiti. sto se tice same Ljubovije bio sam vrlo prijatno iznenadjen sredjenoscu samog mesta za koga bi rekao da nema mane sem Motela “Letnjikovac” pored same Drine kome jos jedino fali jedan olimpiski bazen ili Akva park pa da sve bude kompletno. Stakla na motelu su polupana i ono deluje ruzno i sadasnji vlasnik mora da se pozove i da mu se da rok u kom mora da Motel stavi u funkciju ili da ga ovakvog proda a novog vlasnika obavezati da mora da uradi najmanje jedan olimpiski bazen koji bi se tokom zime natkrio. Ako se tako uradi onaj Motel moze da zaposli i do 20 ljudi. A drzava sem koristi od zaposljavanja ima i PDV koji bi bio ostvaren u tom Motelu.  Inace u Ljuboviji nisam primetio da ima bazen. Ako hocemo turizam bazeni se moraju praviti. Perucac je fantastican kraj ali mu fali bazen da bi sto vise dobio na znacaju.

Na Zlatiboru sam primetio da to turisticko mesto ima svega dva bazena i to na ulasku u Zlatibor u dva hotela i jedan mali bazencic da kazem za kucne potrebe. Za toliko mesto, turisticko mesto, za toliko posetilaca to je smesno malo ako hocemo iole ozbiljan turizam.

Posebno me pogadja svaki put kada sam na Kosmaju gde vidim da ima odlicna lokacija za bazen, bazen je vec iskopan ali nezavrsen. Koliko sam mogao zakljuciti iako nisam gradjevinske struke trebalo bi da se dovede voda za koju verujem da je ima, ojacaju zidovi i postave keramicke plocice da bi se taj prostor mogao pretvoriti u odlican ili kako mi se cini olimpiski bazen. Mozda gresim ali tako mi se cini. Gore postoje sportski tereni ali taj bazen nije zavrsen i misljenja sam da bi bio na odlicnoj lokaciji i da bi ga posetilo mnogo i turista koji bi dosli na kupanje na planinu u toku leta. Verovatno bi se on mogo i natkriti. Kosmaj sam uzeo kao primer, verovatno takvih bazena ima na desetine i desetine u Srbiji. Recimo, Jagodina je napravila hit sa svojim akva parkom a isto tako znam ljude koji odlaze iz Beograda u Arandjelovac na akva park na kupanje leti. Kupanja na plazama jezera bi se trebala zabranjivati ako nemaju spasilacku sluzbu ali zato bi trebalo da svaki hotel na jezerima ima i svoj bazen.

Resenje:

da Vlada Srbije donese Uredbu kojom jasno precizira vremenski period lokalnim samoupravama da moraju da imaju odredjen broj bazena na broj stanovnika. Ovde mislim ne samo na gradove nego i na sela, veca sela. Ulaganja mogu da budu cisto lokalne samouprave, mesovita koja bi ja preporucio i privatna ulaganja. U tom vremenskom roku ukoliko lokalna samouprava nije u stanju da izgradi akva park onda mora da odredi lokaciju i javno putem tendera oglasi ponudu da ko zeli da moze da gradi. Ako se niko ne javi na tender onda se daje prvom licu koje se pojavi da zeli da gradi. Poziv na gradnju mora da bude na sajtu opstine sve do momenta dok se ta lokacija ne da nekom na gradnju.

U sklop akva parka idu: bazeni, tobogani, ugostiteljski objekti. Prvo se mora izgraditi bazen, potom Ugostiteljski objekat a u roku od 5 godina od dana pustanja u rad Ugostiteljskog objekta i tobogan. Ukoliko bilo ko pokusa da ne ispostuje ove rokove obejkat moze da mu se oduzme od strane drzave i dodeli drugome na koriscenje bez naknade prvom ulagacu.

Deseta mera je benzinske pumpe sa tus kabinama na autoputevima i regionalnim putevima.

Obisao sam mnogo benziskih pumpi i namerno trazio dali imaju tus kabine gde bi se mogao istusirati u toku puta. Do sada nisam naisao ni na jednu ili nisam imao srece da naidjem na takvu pumpu. Takve pumpe na zapadu nisu retkost posebno ne na autoputevima gde jedno tusiranje kosta oko 5 evra. Kada je leto, kada je vrucina mnogim putnicima bi ta tus kabina dobro dosla da se rashlade. Zasto toga nema kod nas na svakoj pumpi na autoputu ili regionalnom putu. Taj standard bi morao da se uspostavi. Dobijete peskir, sampon i mali sapun sto Vam je potrebno za tusiranje.

Resenje:

da Vlada Srbije odmah donese Uredbu po kojoj svaka pumpa na autoputevima mora u roku od 3 (tri) godine da ima u svom sklopu i najmanje po dve tus kabine za muske i dve za zenske osobe. Na regionalnim putevima imaju obavezu da u roku od 5 (pet) godina imaju najmanje po jednu musku i jednu zensku tus kabinu. Neispunjavanje ovoga standarda bi posle tog vremena gasilo tu benzinsku pumpu. Ovo pravilo nebi vazilo za pumpe po urbanim sredinama ali bi vazilo za otvorene puteve.

Jedanaesta mera je koriscenje platnih kartica u celoj Srbiji.

Danas kada izidjete van Beograda i vecih gradova Srbije retko, retko gde mozete da koristiti pri placanju platne kartice. U mnogim restoranima i prodavnicama ne koriste ni fiskalne kase. Bio sam i u nekoliko restorana koji nisu ni registrovani a cak mi se desilo da u restoranu na Ibarskoj magistrali umesto fiskalnog racuna dobijem “obracun jela i pica” na obicnom parcetu papira.

Kako ocekivati da neki strani turista dodje ovde i da sa sobom nosi kes i placa kesom. To ne ide meni a kamoli strancima u glavu jer stranci uglavnom sa sobom ne nose kes nego sve placaju karticama. Opste je poznato, da kada se placa karticom, kupuje se i ono sto Vam ne treba, a kada se placa kesom onda se vise gleda dali Vam ta stvar treba ili ne. Vise kupovine za drzavu znaci i vise PDV-a.

Ne mogu se setiti tacno koje godine je donesen propis o obavezi da svaki objekat u kom se vrsi placanje kesom je u obavezi da ima u pos terminal za placanje karticama. Prvi koji nisu postovali to pravilo je bio “Parking servis” Beograd, koji je trazio iskljucivo kes. Zasto kes. Pa verovatno je bila raspodela kesa posle u privatne dzepove. Meni su prvo drzali predavanje o postovanju Zakona da nisam smeo prakirati gde sam parkirao i kako se oni drze iskljucivo Zakona a onda sam ja izvadio platnu karticu i nastao je problem jer Zakon nisu postovali oni. Nisu imali pos terminal iako su bili u zakonskoj obavezi.

Resenje:

Da Vlada Srbije donese Uredbu po kojoj obavezuje svakog ko je u obavezi da ima fiskalnu kasu (a moraju je imati svi koji rade sa fizickim licima kao kupcima) da mora da ima i pos terminal za primanje platnih kartica. Oni objekti koji ne budu imali pos terminal treba odmah zatvoriti. Obavezati svaki objekat koji ima fiskalnu kasu da moraju da imaju jasno istaknuto obavestenje da kupac nije u obavezi da plati kesom ukoliko prodavac nece da prihvati platnu karticu. Kupac ima pravo da robu ili uslugu koju je trazio uzme besplatno i ode iz objekta. Obzirom da je provizija na Dina kartice najmanja i po trgovca najpovoljnija forsirati je pogotovo jer je to nasa domaca platna kartica. Sadasnju proviziju smanjiti za jos 50% najmanje.

Kada se donese Uredba onda inspekciski organi ili drugi ljudi koji sede u opstini a dokonih ima, obilaze sve objekte koji su u obavezi da imaju pos terminale donose im na potpis da su videli i procitali Uredbu i da znaju sta ih sleduje ukoliko ne ispostuju tu Uredbu. Uzece vremena ali ce svima biti jasno sta ih sleduje ukoliko ne postuju Uredbu.

Ukoliko se desi da u momentu placanja ne rade serveri banke onda da se na obavestenju – papiru pojavi i obavestenje da je pokusaj placanja odbijen jer ne rade serveri da bi prodavac mogao da preusmeri novi pokusaj naplate ka Poreskoj Upravi koja treba samo da evidentira pokusaj naplate i cim se serveri prorade Poreska uprava obavi tu naplatu. Evidentiranjem od Poreske uprave kupac moze da dobije svoju robu. Prodavac u tom slucaju ima pravo da recimo mobilnim telefonom uslika lice koje je vrsilo placanje platnom karticom na nacin da pored kupca stavi i platnu karticu da se zna posle kome je pripadala platna kartica ako bude zloupotrebe. U slucaju zloupotrebe racun kupca mora da plati Banka jer je njena krivica sto joj serveri nisu radili pa neka onda banka dalje juri prevaranta.

Predlog:

Bio sam u mestu Kremna na seoskom groblju gde su sahranjeni Tarabici koji su postali brend (kako se to danas moderno kaze) Srbije. Sramota, kremanci neka Vas je sramota kako odrzavate to groblje i kakav je Vas odnos prema Tarabicima, da nije Tarabica za vas se nebi ni znalo, svugde se hvalite njima a mnogi od Vas i ne znaju gde su sahranjeni. Bilo bi dobro kada budete na tom putu G-dine Vucicu da zahtevate od predsednika MZ Kremna da Vas odvede na groblje da vidite nasta to lici.

Resenje:

Ono groblje bi trebalo da se uredi, ocisti, trava pokosi, grobovi Mitra i Milosa Tarabica da se izdvoje, jedan do drugoga i dostojno obeleze, velikim i vremenu njihovog zivota pristojnim spomenikom. Put do groblja da bude sirok, putokazi ka grobovima Tarabica, parkiraliste, spomen muzej. Ako hocemo turizam, Tarabici na daleko poznati i mrtvi nam u tome mogu pomoci, onda da to uradimo kako treba.

Nikako ne treba zaboraviti kada je turizam u pitanju da se roba domacih proizvodjaca: hrana i smestaj prodaje po cenama i do tri puta vecim a da PDV ostaje budzetu Srbije sto nije slucaj sa izvozom roba, gde se roba izvozi po najnizoj ceni, transport ukoliko ga ima je po najnizoj ceni a PDV-a nema u budzetu. Turizam je najbolji izvoz i po drzavu i po narod. Ako ove moje reci razumete onda ce Turizam biti strateska grana privrede ako ih ne razumete dzaba sam sve ovo pisao.

Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs