Blog

G-dine Predsednice!

Obracam Vam se kao jedan mali obican gradjanin koji ima predloge kako promeniti nabolje situaciju u nasoj privredi. U prilogu Vam dostavljam moje dopise:

1. Guverneru NBS sa zahtevom za promenom radnog vremena za placanje pravnih lica elektronskim putem i zahteve vezano za DINA platne kartice, medjusobnu prepisku i konacan odgovor u kome kazu da nista od mojih prdloga ne prihvataju. Da li su moji predlozi prihvatljivi i korisni za privredu Srbije prosudite sami. Ako sam u pravu, ili ih smenite ili ih naterajte da urade tako, Vi imate tu moc.
2. Direktoru Carine sa zahtevom da Carina na svom sajtu objavi ne samo vrste nego i konkretne kolicine uvezenih roba te odgovor Carine koji to odbijaju stiteci na taj nacin uvozni lobi. Da li je moj predlog koristan za privredu Srbije prosudite sami. Ako je koristan moj predlog, ili smenite ili naterajte direktora Carina da tako uradi, Vi imate tu moc.
3. Dopis Ministru Zdravstva G-dinu Stankovicu na koji se nisu ni udostojili da mi odgovore, a predlog se odnosio kako da se smanje troskovi zdravstva za preko 50%. Da li je to ostvarljivo prosudite sami. Ako je moj predlog u pravu, naterajte sledecu Vladu da radi tako, Vi imate tu moc.
4. U prilogu Vam saljem i moj predlog G-dinu Gradonacelniku Beograda sta da uradimo u bududjnosti sa Velikim Ratnim Ostrvom ikako da ga pretvorimo u jedan veliki finansijsko-trgovacki centar i tako Srbiju u buducnosti uvedemo u vrlo ozbiljne zemlje sveta gde bi redovno dolazili i ziveli bogati ljudi, nesto poput Svajcarske. U prilogu je takodje i kurtoazni odgovor kabineta Gradonacelnika u kome se nije reklo nista. Cela ideja se zasniva iskljucivo na finansiranju beskreditnim sredstvima iz domacih izvora. Da li je i ovo ostvario i po Srbiju korisno prosudite sami. Ako je moj predlog dobar i ostvariv Vi imate moc da neterate G-dina Djilasa da pristupi realizaciji ovoga projekta i tako Srbiju u buducnosti osigurate od bilo kakvih ratova, jer ne ratuje se tamo gde ima svetskih para.
5. Predlog kako odmah i konkretno pokrenuti srpsku privredu.

No, gotovo svako moje pisanje vezano za privredu ce biti dostavljano redovno i Vama, a na Vama je da prosudite da li su to teme i pitanja koja zavredjuju paznju ili diskusiju ili kos za smece.

Danasnja tema ce biti.

Kako popraviti konkurentnost Srpske privrede.

Da bismo dosli do tog odgovora hajde da nas uporedimo sa najkonkurentnijim privredama koje su nase prednosti a koji su nasi nedostaci.

Nase prednosti u odnosu na razvijene zemlje koje su danas mnogo konkurentnije od nas su:

1. Jeftina radna snaga: cak jeftinija nego recimo u Kini u Sangaju. Mnogo jeftinija radna snaga nego u bilo kojoj zemlji Evrope. U regionu ubedljivo najjeftinija.

Nase regionalne prednosti u odnosu na okruzenje su:

1. Dunav kao kao plovna reka.
2. Srbija na koridoru velikog puta.

Lose strane nase ekonomije:

1. Carina odbija i nece na svom sajtu da objavi vrste i kolicine uvezenih roba.
2. Nemamo sopstvenu proizvodnju repromaterijala, a samim tim imamo povecane transportne troskove dok do nas dovezemo potrebne reprometerijale. Troskovi transporta, troskovi carine, male kolicine roba, jedan ili vise trgovaca koji uticu na povecanje cena repromaterijala u odnosu recimo na Nemacku. Nemackoj privredi je cena niza, jer im je repromaterijal blizu i kupuju u vecim kolicinama sto utice na nizu cenu repromaterijala.
3. Mi nemamo osposobljen trgovacki kadar kako za prodaju nasih roba vani tako i za kupovinu jeftinijih, a jednako kvalitetenih repromaterijala.
4. Mali proizvodni kapaciteti.
5. Imamo veliku teritoriju drzave u odnosu na broj stanovnika.
6. Neorijetisanost privrede ka izvozu roba, nepoverenje naroda u sopstvenu robu.
7. Nepostojanje kvalitetnih dizajnerskih resenja kojima bi odgovarali ukusu kupaca.
8. Standardizacija roba za trziste na kojima imamo prednosti u odnosu na sva druge privrede. Totalna nezainteresovanost politicara ili zaposlenih u ministarstvima da resavaju taj problem.
9. Kljucna resenja za privredu kao sto su Zakoni donose ljudi koji niti jednog jedinog radnog dana nemaju u proizvodnji.
10. Monopoli tajkuna koji unutar drzave unistavaju i onako slab izvoz.
11. Nepovoljni uslovi kreditiranja privrede.
12. Nestabilan kurs dinara. Nezainteresovanost NBS za privredu i probleme Srbije.
13. Neodstatak izlaza na more.
14. Losa infrastruktura.
15. Korupcija.
16. Nedorecenost i neuskladjenost Zakona koji prate evropski nivo, a srpske mogucnosti.
17. U privredi nema ama bas nikakvog ucesca nauke.
18. Jako losa prezentacija drzave i privrede na internetu.
19. Reformisanje PKS u jednu funkcionalnu instituciju.
20. Nepostojanje poslovne komunikacije srpska privreda – dijaspora
21. Los ugled zemlje u svetu. Glavni krivci za tako nesto su iskljucivo politicari od 1990 do danas.

Za sada imamo jednu, da kazem, globalnu prednost i dve regionalne prednosti u odnosu na 21 nedostatak. Da li ove prednosti mogu da budu jace od 21 nedostatka. Ne, ne mogu i stoga nam je i konkurentnost na tako niskom nivou.

Resenje:

1. Onoga momenta kada Carina na svom sajtu objavi vrste i kolicine uvezenih roba, stvari ce u Srbiji biti mnogo jasnije. Mnogi ce se brzo prihvatiti proizvodnje, jer ce videti kolicine koje su potrebne Srbiji. Posebno ce poljoprivredni sektor brzo da reaguje. Ovaj potez ce vrlo znacajno da smalji devizni deficit u poslovanju sa inostranstvom.
2. Nasa proizvodnja je beznacajna gledajuci na okruzenje, a posebno na razvijene zemlje. Po objavi na sajtu Carine koje su to vrste i kolicine uvezenih roba odmah se mora krenuti u reindustrijalizaciju drzave i privrede na nacin da se prvo fabrike i pogoni grade po manjim mestima da se zaustavi iseljavanje seoskog i lokalnog stanovnistva u vece gradove. Nama sada fali u Srbiji da bi bili iole ozbiljnija drzava jos desetak do petnaestak miliona ljudi. Reprometerijal koji uvozimo je jako skup nasoj proizvodnji i mora se uciniti sve da se to promeni, a promeniti se moze na nacin da se trgovacke firme koje se bave uvozom i distribucijom repromaterijala i sirovina udruze u jednu firmu i tako od malih lokalnih firmica napravimo jednu regionalnu kompaniju koja bi pokrivala ne samo trziste Srbije nego i trzista u okruzenju. Ovako mali, sitni, mi smo nesposobni da se hvatamo u kostac sa mocnim ino kompanijama koje prvo zarade u maticnoj zemlji potom na transportu i jos ugrade zaradu sebi i osoblju u Srbiji. Sa tolikim povecanjem cene repromaterijala u ukupnoj proizvodnoj ceni proizvoda nasa najeftinija radna snaga gubi bitku sa drzavama gde je radna snaga daleko skuplja. Navescu samo jedan primer. Mi masovno robu uvozimo iz EU i to robe kineske proizvodnje. Zasto je to tako? Nase male firme porucuju male kolicine i tako recimo u toku jednog meseca deset malih trgovaca poruci iz EU robu velicine recimo jednog kontejnera koji je u Kini skoro duplo jeftiniji nego kupujuci po malo iz EU. Stoga je i potrebno udruzivanje u jednu jacu kompaniju koja bi vrsila snabdevanje ne samo Srbije nego i drzava u okruzenju. Za ovakav projekat udruzivanja je potrebna jasna podrska ne samo moralna nego i organizaciona i finansijska od strane drzave.
3. Da budemo iskreni, mi nemamo sposobne trgovce i stoga nam je vise nego preko potrebna Trgovacka Akademija da bismo iskolovali i dobili dobre i prave trgovce. Nije bitna cena kostanja Akademije koliko je bitan kvalitet dobijenih trgovaca. Na toj Akademiji predavaci moraju da budu nejelitniji svetski teoreticari i prakticari da nasi trgovci steknu znanja iz prve ruke od najboljih. Da znaju kakva su kretanja u svetu i kako mi u tome da nadjemo sebi najbolje mesto. Danas postoje nekakve razne Akademije od nekoliko dana, ali to nema efekta za nasu privredu stoga nam je potrebna Akademija u trajanju od godinu dana, predavanja svaki dan. Akademiju treba da pohadjaju mladi ljudi sa aktivnim znanjem najmanje jednog jezika i to engleskog, a po mogucstvu i jos nekog od jezika. Ja buducnost vidim u kineskom i ruskom jeziku. Kina zbog proizvodnje i Rusija zbog sirovina. 95% rukovodecih ljudi u firmama koji odlucuju ne zna da govori ni jedan strani jezik, a jezik je uslov za izvoz. Srbija ima najbolje voce, ali ne i proizvodnju tog voca, jer ne znamo kome da prodamo proizvedene kolicine. Upravo ti mladi trgovci treba da obezbede trziste za to voce, a imace dva osnovna uslova za to, a to su jezik i internet.
4. Nasi proizvodni kapaciteti su mali. Nasa drzava je mala i nekako mi smo odrasli u malom, a svet je velik cak 1.000 puta veci od Srbije. Mi danas nemamo nijednu kompaniju koja bi mogla da podmiri samo Moskvu, a da ne pricam dalje, stoga u razvoju proizvodnih kapaciteta se mora razmisljati o tom problemu.
5. Mi smo mala drzava, odnosno velika drzava u odnosu na broj stanovnika u danasnjim ekonomskim uslovima privredjivanja. Mi ili moramo pod hitno da radimo sami na svom natalitetu ili da uvozimo stanovnistvo iz prijateljskih zemalja i tako popunjavamo napustena sela i gradove po Srbiji. Pod hitno, pod drzavnom palicom i u drzavnoj organizaciji da se dovode devojke da se nasi momci zene i tako povecavamo natalitet i da razmisljamo kako da nas sto pre bude sto vise. Danasnji negativan trend mortaliteta se mora zaustaviti. Mi moramo da shvatimo da tamo gde nema stanovnistva nema ni infrastrukture niti interesa za tu infrastrukturu da se popravi ili gradi nova. Ne mozemo mi graditi puteve ako na tim putevima nema prevoza roba. Putevi se grade da bi se njima lakse i brze prevozile robe. Ako nema proizvodnje nema ni opstanka stanovnistva i potuno je logicno da narod bezi u veca mesta iako u tim vecim mestima nema posla niti perspektive. Losi putevi podizu troskove transporta. Danas u unutrasnjosti retko gde mozete da koristite kreditne kartice, jer je losa telefonska komunikacija unutrasnjost-Beograd. Na tom pitanju mora ozbiljno da se radi i da vec kroz godinu dana situacija bude potpuno drugacija.
6. Danas ne mozete da nadjete srpsku kompaniju gde je vlasnik rodjen i ziveo u Srbiji, a da je ta kompanija izvozno orijentisanai i da joj je cilj izvoz. Nas izvoz danas najvise cine kompanije ciji su vlasnici stranci. To je ogromna mana nas samih sto mi sebe ne smatramo za sposobne za tako nesto. O problemu izvoza se mora govoriti sto vise, angazovati ne ovu nego reformisanu PKS, Minstatrstvo spoljnih poslova, Ekonomski institut da se to stanje izmeni. Narod mora i da veruje i kupuje sopstvenu robu, jer samo kupovinom sopstvene robe mozemo povecavati proizvodnju a samim tim i plate i standard. Mi danas nemamo Ekonomski Institut pa nije nikakvo cudo kakve sve ekonomske informacije stizu, koliko su one istinite i kakve se pogresne ekonomske odluke Vlade i donose.
7. Nasa preduzeca nemaju lep dizajn gotovih proizvoda i na tome se mora aktivno raditi. Lepo dizajnirana ambalaza vrlo cesto prodaje i proizvode losijeg kvaliteta. Danas kada pogledamo samo TV mozemo da vidimo iskljucivo reklame roba inostranih kompanija. Ta situacija mora da se promeni i da urednici domacih TV porade na tome da bude sto vise reklama domacih roba. Recimo, danas kada pogledate samo sampon za kosu sve reklame su od ino kompanija i te reklame veoma znacajno uticu na proizvodnju sampona za kosu u Srbiji.
8. Standardizacija roba. Ja ne znam da li je nasa Vlada uskladila nas standard sa ruskim GOST-om, ali to je dugo vremena predstavljalo probem, jer se nasa roba nije mogla ili se otezano izvozila u Rusiju. Bivsi Ambasador Rusije Aleksejev je u PKS govorio o tom problemu, a dovoljno je bilo samo da nasi iz ministartva odu u Rusiju i za nedelju dana usklade standarde i tako robe mogu bez zastoja na granici da putuje. Da li je to vec uradjeno ne znam, ali me nebi uopste iznenadilo da nije. Mi danas nemamo odgovarajuci standard da bi prodavali robe hemijske industrije u EU, jer namamo REACH standard, a na druga trzista i ne pokusavamo prodaju sto je nasa strasna greska. Mi sutra da udjemo u EU cela nasa hemijska industrija bi bila ugasena, jer nijedna nasa firma ne ispunjava REACH standard koji je preskup za svaku nasu kompaniju. Reda velicine za svaki hemijski proizvod, sirovinu, mesavinu, lek ili pesticid cena se krece od 30.000-1.500.000 evra. Stoga je i potrebno da se u hemijskoj oblasti osnuje jedna vrlo jaka kompanija, a sve dosadasnje firme koje se bave trgovinom ili proizvodnjom hemijskih proizvoda budu akcionari i kooperanti te firme, a da se na trzistu pojavljuje samo nalepnica te velike firme.
9. U Srbiji Zakone pisu i donese ljudi koji nemaju u privredi, a posebno proizvodnji jednog jedinog dana radnog staza. Kako neko moze da zna sta treba proizvodjacu i kako da se uradi resenje u novom Zakonu bolje od proizvodjaca na koga taj Zakon treba da se odnosi. Ogroman broj radnih mesta je izgubljen donosenjem takvih Zakona. Lose napisan Zakon dovodi do nezainteresovanosti potencijalnih investitora jer niko nece da ulaze u neizvesnost. Losi Zakoni se pisu da bi visak zaposlenih u ministarstvima imao posla, jer i oni koji te Zakone pisu znaju da ti Zakoni ne mogu opstati, ali bitno je da oni nesto stalno rade, a sto se tice nanesene stete to nikoga u vlasti ne zanima. Losi, neprimenjivi Zakoni su izvor korupcije, stoga se za donosenje svakog Zakona prvenstveno moraju obavestiti svi na koje se taj Zakon odnosi, moraju biti pozvani na sastanak na kome bi se takav Zakon pisao, moraju biti pozvani na javnu raspravu da daju svoje predloge da bi se dobiosto bolji Zakon. Svaki Zakon mora da bude jasan i primenjiv u privredi u tom momentu. Obavestenje o predlogu izrade nekog Zakona mora da bude istaknuto na sajtu ministarstva kao i predlozi gradjana kako taj Zakon da se popravi na nacin da se predlozeno ne moze brisati i mora da bude vidljiv preko interneta istoga momenta cim se posalje.
10. Monopoli tajkuna koji unutar drzave unistavaju i onako slab izvoz. Uzecu dva primera. Prvi primer: Za vreme sankcija izvoz etanola je bio u punom jeku. Tri najvece fabrike Etanola su radile punih 11 meseci, a dvanaesti je sluzio za remont fabrike. Plate radnika su bile najvece u Srbiji. Danas, kada je izvrsena privatizacija, jedna fabrika je u stecaju, druga je pred stecajem, a treca radi nekoliko meseci, a nekoliko odmara dok ne proda proizvedene kolicine etanola. Tada su fabrike alkohola bile drustvene firme i cena etanola je bila u svetskim cenama. Danas je cena etanola u Srbiji 100% veca od svetske cene. Zasto je taj Etanol danas toliko skup. Skup je jer je bez ikakavog razloga cena melase ili sirovine za etanol nenormalno skocila bez ikakvog ekonomskog razloga, a vlasnik melase je vlasnik secerane, tako da cemo u buducnosti doci u situaciju da ce sva melasa biti izvezena, a sve nase fabrike etanola ce stati i radnici na ulicu. Drugi primer: Danas se opet pojavljuje problem malina jer drzava jednostavno nece da se ukljuci u resavanje tog slatkog problema koji moze ovu drzavu da odlicno pomogne. Zasto nece. Pa medju glavnim posrednicima u trgovini malinama se nalaze nasi tajkuni, sekretari u ministarstvima, a verujem i clanovi Vlade. Umesto da se sva teritorija od Ivanjice do Cacka pocisti i posade malinjaci, podignu hladnjace, podignu protivgradne mreze, iskopaju bunari za navodnjavanje i da nas Bog vidi. Mi smo ove godine doziveli da posto je potpisan Ugovor sa Austrijacima gde je nama pripala samo naknada za rad gledajuci cene u marketima zapada koji je glavni kupac dobili da se tajkuni sprdaju, a do juce su isli i nudili proizvodjacima 2 evra da bi Ugovor propao. Sama kolicina od svega 30.000 tona proizvedenih malina pametnom govori mnogo. Uspeli smo da od glavnog proizvodjaca postanemo drugorazredni igraci upravo zbog monopola pojedinaca koje podrzava drzava. Drzava mora da stane iza proizvodjaca malina da im pomogne oko osnivanja Zadruga, gradnje hladnjaca, iskrcivanja suma, busenja bunara, navodnjavanja, izgradnje preradjivackih kapaciteta, izgradnje fabrike za proizvodnju protigradnih mreza i do pomoci oko prodaje. Stoga apsolutno svi monopoli moraju da se ukrote kako Zakonima tako i drakonskim kaznama da im ne padne na pamet da zloupotrebljavaju monopol.
11. Nepovoljni uslovi kreditiranja kako privrede tako i drzave. Kamate na kredite za firme u Srbiji su izuzetno nepovoljni sa jako visokim kamatama. To mora da se promeni jer to jako usporava i otezava poslovanje firmi. Drzava mora da ozbiljno poradi na tom problemu.
12. Nestabilan kurs dinara. Kurs dinara mora da se fiksira, jer njegovim skokom gube svi i privreda i stanovnistvo. Ako svi gube ko onda dobija. Dobijaju iskljucivo spekulanti i niko vise. Nema nikakve logike da dinar toliko pada u odnosu na potpuno propalu valutu Evro. Dinar se mora fiksirati na neku drugu valutu.
13. Neodstatak izlaza na more. Da imamo izlaz na more imali bismo i morsku luku preko koje bismo brze transportovali nase robe ili primali po nizoj ceni repromaterijale iz sveta. To je poseban problem na koji moramo da obratimo paznju kako da ga resimo dali da kupimo Luku Bar ili da u Grckoj kupimo deo Luke Solun. Pre sam za grcku opciju, ali treba sve staviti na sto pa onda videti sta nam vise odgovara.
14. Losa infrastruktura. Losi putevi, losa zeleznica, slab recni saobracaj, skup avionski prevoz nam nikako ne ide u prilog za povecanje konkurentnosti i stoga moramo poraditi na popravljanju toga stanja.
15. Korupcija. Borba protiv korupcije mora da krene prvo od drzavnih sluzbenika pod kojima podrazumevam kako stalno zaposlene tako i partijske kadrove koji obavljaju drzavne funkcije. Prvo se mora doneti Zakon po kom drzavni sluzbenik gubi radni staz ukoliko je ucesnik u korupciji. Drzava mora da izdvoji 3.000 nekorumpiranih policajaca i osnuje odelenje za borbu protiv korupcije gde bi to odelenje odgovaralo iskljucivo Predsedniku drzave, ali Predsednik drzave nebi imao pravo da trazi imena protiv kojih se istrazni postupci vode. Prikupljanjem dokaza, hapsenjem i podizanjem optuznice prva sudska presuda mora da se donese 45-ti dan od dana hapsenja, a druga presuda Vrhovnog Suda 105-ti dan i to bi bila konacna presuda. U svrhu borbe protiv korupcije bi bio osnovan i Specijalni Sud i tuzilastvo za borbu protiv korupcije. Momentom hapsenja sva imovina uhapsenog se zaplenjuje i po okoncanju presude donosi se i druga presuda o oduzimanju imovine kako licne tako i sve druge imovine na koju se posumnja, a optuzeni mora da dokazuje da je njegova imovina legalno stecena.
16. Nedorecenost i neuskladjenost Zakona koji prate evropski nivo, a srpske mogucnosti. Prethodna Vlada nije ni svesna koliko je donela Zakona koji su uskaldjeni sa Zakonima EU kako ni koliko lose posledice je to po privredu izazvalo. Niko ili nijedna firma ne ispunjava te uslove iz Zakona i to stvara nesigurnost kod privrednika. Ta nesigurnost je odlicna prilika i za korupciju, takoda svako radi do sutra a ne da nesto dugorocno planira. Mogucnosti srpske privrede nisu u stanju da prate Zakone EU. Vlast cuti i tako stvara nesigurnost. Ovo je problem o kom se mora govoriti javno i sto vise. Mi necemo uci u EU u narednih 20 godina, a kako stoji situacija sa ekonomskom krizom ne mislim da cemo ikada tamo i uci, a satiremo svoju privredu iduci putem u bespuca. Ovo je tema koju treba u ovom drustvu otvoriti i bez ikakvog navijanja analizirati.
17. U privredi nema ama bas nikakvog ucesca nauke. Svi smo svesni da nema nikakve sprege nauke i privrede, da nasi svrseni studenti sa odlicnim ocenama odlaze vani. Svi znamo i cutimo. To se moze promeniti na sledeci nacin. Prvo carina mora da objavi na svom sajtu sta se i u kojim kolicinama uvozi. Potom da VTI bude preimenovan u Naucno Tehnicki Institut (u buducem tekstu NTI). Mnoge od roba koje se danas uvoze bi se jako brzo mogle zameniti domacom proizvodnjom. Za neke bi bile potrebe tehnologije koje bi mogao da da Naucno Tehnicki Institut, naravno za odredjeni broj akcija ili procenat vlasnistva te firme. Na taj nacin bi NTI jacao svoje finansije i placao nase naucnike da ne odlaze vani nego da rade ovde za nas. Kroz vreme bi NTI postao nesto poput NASE u Americi. Imao bi svoja sredstva i aktivno bi radio na razvoju tehnologija koje bi prodavao i vani zainteresovanim kupcima. Nasi naucnici bi stalno radili na unapredjenju vec uradjenih tehnologija i tako pratili razvoj i stalno bili u svetskom vrhu za tehnologije. Svi instituti i fakulteti koji su u drzavnim rukama bi bili obaveznio da odgovaraju na zahteve NTI.
18. Jako losa prezentacija drzave i privrede na inetrnetu. Nasa drzava nema nikakvu prezentaciju privrede na ineternetu. Prvo nam je potreban lokalni pretrazivac nesto poput sajta www.alibaba.com kineski sajt. Cuo sam da godisnji promet koji ostvare kineske firme preko tog sajta se krece preko 450 milijadi Evra. Ako ste registrovani na tom sajtu ne morate da trazite ponude dovoljno je da samo odete na zeljeni proizvod i vec od sutra cete dobijati ponude kineskih firmi. Kod nas Vlada mora doneti uredbu da je svaki preduzetnik, gazdinstvo ili pravno lice su obavezni u nerednih 6 meseci da imaju svoj sajt i to na najmanje 2 jezika, srpski i engleski te da na vrhu svake stranice sajta mora da bude prostor za lokalni pretrazivac. Takodje bi bilo propisano kako se pravi sajt i sta svaki sajt mora da sadrzi. Ovde nema kompromisa hocu sajt, necu sajt. Svako mora da ima sajt i tacka. Takodje se mora razmisljati o tome da svaka porodica mora da ima komppjuter pa makar na kredit gde bi rata bila i manja od 3 evra, ali svaka kuca mora da ima kompjuter i internet. Ako porodica nije u stanju da placa kompjuter i internet onda drzava da im da dzaba. dzaba internet, dzaba i prostor na serveru za veb sajt. Obavezan razvoj bezicnog interneta na celoj teritoriji Srbije na svakom kvadratnom metru. Sto vise kvalitetnih veb sajtova to ce vise biti i posla. To nisu velika sredstva kolika moze da bude dobit. Danas su politicke stranke vise potrosile na izbore nego sto bi kostalo drzavu da svaka porodica ima kompjuter. Svaka reciklaza kompjutera se mora raditi pazljivo na nacin da se svaki ispravan kompjuetr mora odvojiti i da nekoj porodici koja nema kompjuter na upotrebu. Verujem da bi danas tako pokrili neki procenat porodica koje nemaju kompjutere. Svaki deo ili kompnenta kompjutera se mora ispitati da li je ispravna i ukoliko jesta nema reciklaze. Samo potuno neispravni delovi se mogu reciklirati.
19. Reformisanje PKS u jednu funkcionalnu instituciju. Danas u PKS ne postoji nikakva incijativa. Da li neko zna kada je PKS organizovala jedan jedini „Forum sajam“ srpskih kompanija sa kompanijama iz bilo koje drzave sveta. Licno znam da interesovanje nemackih kompanija u metalopreradjivackoj oblasti za nase ne samo trziste nego i kooperaciju i ulaganje, ali su odustali jer nije bilo inetresa u Srbiji. Toliko praznih kapacitete, toliko nezaposlenih, a nema interesa. PKS je taj dopis kao i desetine drugih dobila, stavila u fioku i stranci su odustali. Ova institucija se mora reformisati na nacin da svaki rukovodeci covek mora da bude smenjen i da se odredi jasan pravac kako da rade u buducnosti u interesu privrede.
20. Nepostojanje poslovne komunikacije srpska privreda – dijaspora. Odmah mora da se pristupi poslovnoj organizaciji srpska privreda – dijaspora i da se prvi konkretniji sastanak odrzi u narednih 6 meseci. Sve bi se radilo preko jednog sajta gde bi nase domace firme iznele svoje ponude i potraznje, a dijaspora bi takodje dala svoju potraznju i ponudu.
21. Svaki politicar ma gde bio ne sme da o svojoj zemlji, a posebno privredi govori lose ili da radi poteze koji dugorocno gledajuci stete nasem stanovnistvu. Uvek mora da forsira domace kapacitete i robe i tek onda ako se ne moze postici cilj traziti strane investotore. Danas u Srbiji imamo situaciju da imamo: svoje krave, svoje mleko, tudje mlekare, a bile su nase, tudje trgovacke lance, a bili su neki od njih i nasi i cene na koje ne mozemo da uticemo. Najmanju zaradu u celom lancu imaju oni koji drze krave i proizvode mleko i hranu za te krave. Kajmak od tog mleka su pokupili preradjivaci i trgovci i to uglavnom stranci. Imamo li mi imalo pameti.
22. Postoji jos jedno resenje koje bi vrlo znacajno poboljsalo konkurentnost nase privrede, ali o tom resenju ne mogu javno da govorim stoga neka to sada ostane tajna, onome ko bude zainteresovan, a ja ocenim da je merodavan ja cu mu tu meru i reci.

G-dine Predsednice, ja smatram da ova tema zahteva ozbiljnu analizu i predloge, jer se jako tice svakog zivota u Srbiji, svake porodice, standarda stanovnistva, daljeg razvoja Srbije te ocekujem od Vas da pod Vasim pokroviteljstvom pokrente ovu temu na nacin da organizujete vise skupova sa kompetentnim ucesnicima koji imaju moc i znanje te da sledecu godinu docekamo makar 20 mesta nize nego danas, a za 2 godine jos 50 mesta nize. Ovo je ostvarivo. Ucesnici ne smeju da budu istomisljenici nego se moraju cuti sve opcije. Licno sam spreman da pomognem u organizaciji ovakvih skupova.

G-dine Predsednice, Vas prioritetan zadatak treba da bude Srbija i privreda Srbije. Sve nase politicke i teritorijalne probleme mozemo da resimo jedino na ovaj nacin.

Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs