O Izbornom Zakonu se govori iskljucivo pre izbora kako su opozicione stranke nezadovoljne a kada prođu izbori niko više ne pominje Izborni Zakon što nam govori da je i vlast i opozicija zadovoljna Izbornim Zakonom ali opozicija nije zadovoljna rezultatima izbora i samo traži izgovore i opravdanje pred narodom. Da joj je do promene izbornog Zakona ona bi tu promenu tražila već od prvog dana posle izbora.
Kakve izmene bih ja predložio u Izbornom Zakonu.
Prvo treba da se održi Referendum o obaveznom izlasku svih građana upisanih u birački spisak – birača na Izbore i Referendume.
Kazna za prvi neizlazak na Referendum ili Izbore mora da bude najmanje 500 evra i oduzimanje ličnih isprava poput: lične karte, vozačke dozvole i pasoša na 5 godina.
Kazna za drugi neizlazak na Referendum ili Izbore povlači kaznu od 1.000 evra i dodatno oduzimanje ličnih dokumenata za još 10 godina i to: lične karte, vozačke dozvole i pasoša.
Kazna za treći uzastopni neizlazak na Referendum ili Izbore je 2.000 evra i trajno brisanje iz biračkog spiska, te trajno oduzimanje ličnih dokumenata, zdravstvenog osiguranja, radnog staža i penzije.
Ukoliko birač koji nije hteo da iziđe na izbore ili referendum nema para da plati kaznu ide u zatvor i to na njivu da odradi kaznu. U obzir dolazi samo radni zatvor i to 10 evra po radnom danu od 10 sati.
Druga izmena sadašnjeg Izbornog Zakona bi bila da na lokalnom nivou na izborima ne mogu da učestvuju političke stranke. Na lokalnom nivou mogu da učestvuju samo fizička lica pojedinačno sa teritorije te Opštine. Recimo, Opština ima trideset hiljada ljudi i potrebno je da ima trideset opštinskih poslanika, što će reći na hiljadu stanovnika po jedan poslanik i onda se rasporedi tako i glasanje otprilike na hiljadu stanovnika i tu se može prijaviti, pet, deset ili više fizičkih lica a prolazi samo prvi ili da se ide u dva kruga u koji ulazi samo prvi i drugi kandidat. Danas, u jednoj mesnoj zajednici Predsednik mesne zajednice je lice iz neke političke stranke i većina naroda nije zadovljna sa njim, veruju Predsedniku te stranke ali ne veruju izabranom Predsedniku mesne zajednice jer ga bolje poznaju od Predsednika stranke ili vrha stranke koje ga je tu postavilo. Lokalno stanovništvo treba samo da bira svog Predsednika mesne zajednice jer ga oni najbolje i poznaju i znaju i njegovo poštenje i stručnost i spremnost koliko je u stanju da se bori za tu mesnu zajednicu. Često se dešava da vrhovi stranke zabranjuju koalicije svojih stranaka u lokalu sa nekom drugom strankom što je čisto iživljavanje nad lokalnim stanovništvom jer vrhovi tih stranaka pojma nemaju šta je tamo, šta bi sve njihovi ljudi mogli tamo da urade ako bi bili u koaliciji sa drugim strankama. Tu su i rodbinske i kumovske i poslovne veze i to se ne treba raditi na taj način. Lokani parlamant treba da bude sastavljen od izabranih lica neposrednim glasanjem. Parlament treba da bude dvodomi i to sastavljen od Veća neposredno izabranih lica i Veća Predsednika mesnih zajednica. Konačne Odluke donosi Veće izabranih lica neposrednim glasanjem. Veće Predsednika mesnih zajednica je savetodavno telo.
Predsednik opštine ili gradonačenik se bira neposrednim glasanjem na Izborima ako je potrebno i u dva kruga glasanja. Ni jedna politička stranka nebi smela da se meša u bilo koje lokalne izbore. Političke stranke nemaju pravo da se mešaju u izbor Predsednika Opštine niti u lokalne poslanike. Svako mešanje mora da bude strogo sankcionisano. Stanovništvo koje živi na toj teritoriji najbolje vidi ko bi za njih tu bio najbolji, ne treba im ništa ni sugerisati ni nametati. Lokalno stanovništvo najbolje zna šta njima treba. Posledica lošeg rada Predsednika opštine je loš razvoj te opštine, dobar Predsednik opštine donosi poslove u svoju opštinu i razvija svoju opštinu. Razvoj opštine isključivo zavisi od Predsednika opštine. Nema plata za lokalne poslanike. Oni su tu radi poboljšanja života sebi i svojim sugrađanima. Ako im ne odgovara ne moraju niti da budu ni poslanici u lokalnom parlamentu. Biti poslanik je čast koju mu jedno društvo i njegovo okruženje ukazuje.
Što se tiče republičkih izbora tu izlaze političke stranke sa svojim programima. Cela Srbija treba da bude jedna izborna jedinica. Jedino je ovakva Odluka u skladu sa današnjim Ustavom i samo onda svaki glas ima istu težinu. Pre raspisivanja bilo kakvih izbora prvo mora da se sastavi Savet Ekonomskih stručnjaka. Kada se raspišu izbori u roku od nedelju dana političke stranke su dužne da dostave svoje ekonomske programe šta oni planiraju i kojim sredstvima da urade u narednom periodu od 4 godine. Savet Ekonomskih Stručnjaka Srbije je trajno telo koje pregleda te programe i odlučuje ko može a ko ne može da iziđe na izbore. Ako je taj ekonomski program prazan, bezličan onda ta politička stranke ne može da dobije odobrenje na izlazak na izbore jer je to sa njima onda samo traćenje vremena i ništa više. Samo konkretni planovi i programi se razmatraju sve ostalo otpada. Svaka politička stranka konkretno navodi šta će da uradi i kako će sredstva za ostvarenje svoje ponude da obezbedi. Ukoliko neka stranka nema ekonomski program a po svaku cenu želi da učestvuje u izbornoj trci ima pravo da se žali Sudu a Sud je u obavezi da im odobri učešće uz obavezu da obezbede 3 ili 5 milion evra pa ukoliko ne pređu cenzus te pare im se ne vraćaju. Znači, samo ozbiljni ekonomski programi dolaze u obzir. Mora se sprečiti ovo izlaženje na izbore svakoga, svega i svačega.
Svugde u zapadnom svetu je praksa da vladajuća stranka ima pravo na 60% mediskog prostora u državnim medijima a opozicija ima pravo na 40% mediskog prostora i ako je opozicija dovoljno pametna i zna da iskoristi taj prostor može da dobije izbore, što znači da ne gubi vreme u medijima na blaćenje vladajuće stranke i lica iz te stranke, nego da se koncentriše na svoj program i svoju ponudu. Izbore ne dobija blaćenje vladajuće stranke, izbore dobija ponuda sopstvenog programa. Ako ste pametni dobićete izbore ako niste izgubićete i to je to. Ne sme se dozvoliti ni zaglupljivanje naroda ni gubljenje vremena ni zloupotreba demokratije. Mogu da razumem da opozicija pita vladajuću stranku šta bi sa njihovim obećanjima koja su dali na prošlim izborima ali ovakvo blaćenje kako se sada radi to se ne sme dozvoliti niti odobriti. Ovo danas je primitivizam, zaglupljivanje naroda i zloupotreba demokratije.
Privatni mediji sami odlučuju kome će dati više prostora. Ali odnos 60% prema 40% se ne sme poremetiti. Ako dajete opoziciji 60% onda i vladajućoj stranci morate da date 40% vremena. Ne može da se desi recimo da debata uživo bude 60% za opoziciju a 40% za vladajuću stranku. Ako je debata uživo onda vreme mora da bude ravnopravno. Također novčane kazne za medije moraju da budu veoma rigorozne do samog ukidanja medija za nepoštovanje ovoga pravila. Od visokih novčanih kazni do gašenja medija. Ako medij nema dovoljno novca za plaćanje kazne onda će naplata kazne biti lično od osnivača medija. Ako političke stranke zakupe vreme na mediju i plate ga onda sve vreme emitovanja tog programa mora da bude naznačeno da je to plaćeni termin i koliko je to tačno novca plaćeno bez PDV i sa PDV. I taj medij svim ostalim političkim strankama za njihove plaćene termine ne smiju naplatiti ni paru više ni paru manje.
Svaki medij je u obavezi da prilikom debate vladajuce sa opozicinom strankama prvo napomene šta je to vladajuća stranka na prošlim izborima obećala a nije uradila da podseti birače na neispunjena obećanja da birači prilikom glasanja se sete i toga. Nijadna stranka više nebi obećavala ono što ispuniti ne može. Cilj svake stranke je biti na vlasti doveka pa neka onda budu pažljivi prilikom obećanja da brzo ne odlete sa vlasti. Pošto je za njih vlast kratkog veka ne donosi im ulazak u istoriju niti materijalna dobra a podlegaće i Zakonu o borbi protiv korupcije, rada za strane obavestajne službe, rad za interese pojedinca i pravnih lica, kriminalne radnje gde je zaprećena kazna samoubistvom.
Kada se završe izbori i dođe do konačnih rezultata onda sve marketinške agencije koje su radile procene rezulteta a koje promaše rezultate za više od 1,5% u anketama su u obavezi da uplate u budžet Srbije 5 miliona evra zbog prevara koje su radili prema sopstvenom narodu. Sem toga u obavezi su da plate i Oglase u svim medijima narednih mesec dana da se izvinjavaju građanima Srbije i da sami kažu da su lažovi. Pre davanja bilo kakvih procena rezultata Izbora moraju da od banke obezbede bankarske garancije u visini od 5 miliona evra pa neka onda rade pošteno ili propagandu. Ako nema para Agencija za ispitivanje javnog mnenja da plate kaznu platiće banka preko bankarske garancije. Dosta sa lažima i obmanama. Ako nemaju para da plate Oglase za narednih mesec dana onda će Osnivač medija platiti iz svog džepa lično i bez obzira što je taj medij d.o.o. ili AD. Narod nije u obavezi da sluša propagandu određenih grupa ljudi. To je zloupotreba demokratije i to se debelo mora naplatiti onome ko to radi.
Pošto Izbori koštaju mnogo novca na kraju sve građane Srbije ja bi predložio da umesto skupova po gradovima da se održavaju debate preko medija po raznim pitanjima, da narod vidi ko bi i kako neko pitanje mogao da reši, čim dođe do neke pljuvačine dali od strane vlasti ili opozicije to lice se odmah udaljava iz debate. Za prekidanje drugog sagovornika dok govori takodjer onaj koji prekida sagovornika se fizički udaljava iz debate. Učesnici debate moraju da nauče da se kulturno ponašaju ili će biti udaljeni iz debate i izbornog procesa ukoliko se takav loš nastup nastavi. Onaj ko nema šta da kaže mora da se udalji da ne smeta drugima. Veliki skupovi su u stvari samo jedna propaganda i ništa više. Moramo doći u poziciju da govori struka a ne galama. Predizborna kampanja se mora dovesti na jedan viši nivo i kulture i ponašanja učesnika. Ko ne zna da se kulturno i civilizovano ponaša mora da leti napolje. Tu nije mesto prostakluku.
Koalicije stranaka i cenzus. Svaka stranka na Izborima mora da bi ušla u parlament da ostvari najmanje 5% glasova od izašlih birača. Koalicija od više stranaka osnovana za manje od godinu dana pre izbora mora da ostvari više glasova za 5%, recimo jedna stranka ima 5% glasova, koalicija dve stranke moraju da imaju najmanje 10% glasova, koalicija 3 stranke moraju da ostvare najmanje 15% glasova i tako redom. Ako se koalicija napravi za period duži od godinu dana pre izbora, onda ovaj princip ne važi, dovoljno je da ostvare 5% da bi ušli u parlament. Ta koalicija mora da bude zvanično zavedena u registru stranaka kao nova stranka ali joj nije potrebno prikupljati nove potpise za osnivanje nove stranke jer proizilazi iz više već osnovanih stranaka koje su već registrovane, stare stranke se brišu iz registra političkih stranaka i evidentira se samo nova stranka koja može da nosi i naziv jedne od stranaka iz koalicije. Takva nova stranka ne može posle da se raspadne na stranke osnivače. Ako neka od tih stranaka iziđe iz te koalicije i želi ponovo samostalnost ona podleže Zakonu o političkim strankama kao nova stranka i mora sve izpočekta od prikupljanja potpisa do osnivačke skupštine i sve što je potrebno novoj stranci. U slučaju da politička stranka u tri izborna glasanja ne ostvari prelazak preko 5% na Republičkim parlamentarnim izborima, ta stranka se briše iz registra Političkih stranaka.
Pljačkanje para od državnih firmi koje kontrolišu vlasti ili opozicija.
Državni dinar je svetinja koja je namenjena isključivo napretku države i naroda.
Ko se usudi da pokrade ili iskoristi za sebe ili svoju politicku stranku državni dinar sleduje mu veoma rigorozna kazna a to je kazna za korupciju gde mu se oduzima sve: stečena i nasleđena imovina, oduzima mu se državljanstvo, krštenica, lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica, radni staž i penzija te mu se izdaje osmrtnica na kojoj samo nema datuma smrti i on je obavezan da izvrši samoubistvo kanapom koji će pre da zaduži od države. On više nikome nije potreban ni društvu ni porodici. Njegovo deveto koleno neće moći da se zaposli u državnoj službi. Ako ima trenutno zaposlenih rođaka istog momenta svi gube posao. Ukoliko mu se slučajno desi da pogine recimo u saobraćajnoj nesreći taj vozač pa makar bio i kriv se automatski oslobađa krivice za to ubistvo. O ovom sam već detaljno pisao kada sam predlagao Zakon o borbi protiv korupcije kako trajno rešiti problem korupcije iz našeg društva a tako se i rešiti ne samo sada nego i ubuduće “obojenih revolucija“. Jednim Zakonom će biti rešen problem korupcije, biće 5 budala koje će pokušati i na kraju će se samo sami morati obesiti i neće više biti korupcije u Srbiji. Zemlja koja nema korupcije ne može da bude predmet ucene i brzo ide u napredak i budućnost. Teško narodima koji čekaju budućnost, ona je za njih nepovoljna. Budućnost je samo povoljna za one koji je grade.
Obaveza za prijavljivanje troškova predizborne kampanje. Rigorozne kazne za bilo kakvu prevaru u iskazivanju troškova. Pre samih Izbora svaka politička stranka koja učestvuje na Izborima mora da prijavi lica imenom i prezimenom koja će biti zadužena za praćenje ulaznih i izlaznih finansija Izborne kampanje. Ta lica će biti odgovorna za bilo koje prevare u finansiranju izborne kampanje i biće odgovorna pred Zakonom i državom i neće moći da kažu “ja nisam znao za to finansiranje“ ta rečenica ih neće osloboditi krivice. Kazna mora da bude oduzimanja nasleđene i stečene imovine i kazna zatvora od 40 godina.
Troškove kampanje snose iskljucivo stranke a ne budžet Srbije. Ko god želi na Izbore neka to i sam plati iz svog džepa, ako se neko bori za neku ideju on će to sam i da plati, ako se bori da bi imao lične koristi onda će da traži pare iz budžeta. Od države je sasvim dovoljno da daje mediski prostor besplatno pa ako taj ima pameti onda će i ideja proći ako nema pameti za državu je daleko bolje da ne prođe jer će prolaskom samo doneti zlo i državi i narodu.
Iznos uplata kao donacije za političke stranke se mora ograničiti. Novac iz inostrantva se ne može uplaćivati političkim strankama. Kazne za takve stranke su veoma, veoma rigorozne od novčanih do zatvorskih kazni, u momentu saznanja da je novac za tu stranku stigao iz inostranstva, ta politička stranka se automatski gasi a poslanička mesta preraspodeljuju na druge stranke u parlamentu, odgovorna lica iz stranke dobijaju najmanje 40 godina zatvora uz oduzimanje sve lične imovine i trajno brisanje iz biračkog spiska. Zabrana finansiranja iz budžeta bilo koje stranke u bilo kom iznosu.
Državni dinar je svetinja koja je namenjena isključivo napretku države i naroda.
Kupovine glasova na razne načine se mora ukinuti. Najbolji način je preko rigoroznih kazni, kada neka stranka posumlja da to radi neko lice ima pravo da to prijavi javnom tužiocu i javni tužilac je u obavezi da pokrene postupak i lice koje se tereti je u obavezi da se mora odazvati na poligraf i tu ćemo dobiti odgovor, ako padne na prvom poligrafu onda ide na drugi poligraf i ako tu padne a nema razloga da ne padne jer tu ćemo dobiti sve ostale potrebne podatke od imena i prezimena, čija je to ideja, načina pevare, sleduju mu veoma, veoma rigorozne kazne od kazne zatvora od 40 godina do oduzimanja stečene i nasleđene imovine a njegova stranka za koju je to radio se isključuje sa tog izbornog procesa. Lica po čijem nagovoru je to radio takodjer sleduje isto takva kazna. Jednom će se to desiti i nikada više kada se vide kazne i kažnjeni. Izbori se moraju podići na nivo svečanosti a ne na nivo korupcije, pljuvačina i sukoba. Pljuvačine, korupcija i sukobi su odlike necivilizovanog naroda.
Ja lično nemam ništa protiv toga da bilo koja stranka poklanja penzionerima razne pakete ali ti paketi ne smeju da budu dali direktno ili indirektono od državnog dinara.
Državni dinar je svetinja koja je namenjena isključivo napretku države i naroda.
Razumem i da država časti penzionere raznim paketima ali to se onda zna da je država častila a ne neka politička stranka. Odvratno mi je kada penzinere časte paketima hrane pred same izbore, častite ih posle izbora ali od para koje su Vaše. Sa ovom praksom se mora prestati. To je ponižavajuće i za sam narod i za same penzionere. Treba da se uvede pravilo da se penzioneri mogu častiti najmanje 6 meseci ili godinu dana pre izbora ali pred same izbore to se nikako ne sme dozvoliti, to je poniženje penzionera, poniženje ljudskog roda, poniženje glasača i pokazivanje koliko su oni mali ljudi koji se prodaju za jedan mali paketic. Odvratno je ne samo meni nego i svakom normalnom i civilizovanom čoveku.
Obeležavanja kažiprsta. Ovo me podseća na unapred pripremljenu krađu izbora koji se dešavaju u nekim necivilizovanim, divljim državama. Prvo ja nisam divljak i nisam necivilizovan i ne želim da niko prema meni tako postupa a tako postupaju upravo oni koji bi sutra na svaki način da izbegnu poligrafe i da meni kažu da to nije u redu i da to nije dobro. Postoje birački spiskovi, postoji i način provere a ako neko misli da može da prevari mora unapred da zna koja je kazna za prevaru. Za izlazak na izbore na dva mesta mora da sledi kazna od 40 godina zatvora uz oduzimanje sve stečene i nasleđene imovine. Za prva tri Izbora ili Referenduma obavezan otisak prsta i tako će se rešiti problem “duplih birača“ ako postoje, obzirom da će izlazak na izbore i referenudume biti obavezan. Posle tri izbora i Referenduma više neće biti “duplih birača“ i neće biti ni potrebe za obeležavanjem kažiprsta.
Ako neko od političara iziđe pred medije i javno posle izbora kaže da su izbori pokradeni a istoga momenta ne podnese dokaze sleduje mu automatski radni zatvor od najmanje 20 godina, tužilac je dužan istoga momenta da ga privede, ispita, pokupi dokaze i pokrene postupak i rezultat mora da bude ili kazna zatvora za počionioca krađe ili kazna zatvora za političara koji je pokrenuo priču o krađi izbora. Zatvor mora da bude posledica. Jednom se mora prestati sa praksom da opozicija uvek kaže posle samih izbora “pokredeni smo“ bez ikakvih dokaza. Izišao si na izbore, izgubio si, red je da kažeš pobedniku “čestitam“ i to je to, spremaj se za druge izbore sa mozgom a ne sa praznom glavom, pljuvačinom i praznom pričom.
Kada se raspišu izbori, političke stranke podnesu ekonomski program i prođu Savet Ekonomskih stručnjaka tada političke stranke podnose listu kandidata. Kada se podnese lista kandidata svaki kandidat mora da prođe poligraf da mu se unapred vide namere, ukoliko je sklon korupciji ili radi za strane obavestajne službe ili se bavi kriminalnim radnjama taj ne može da dođe na listu kandidata, njegova stranka mora da ga zameni ili mora da odstupi sa izbora. Zakonom je potrebno regulisati i sam proces samog ispitivanja na poligrafu a tu bi trebalo da bude prisutno najmanje 5 sudija i jedan predstavnik stranke, mora da se uradi i video i audio zapis da se posle ne desi da neko neće da prizna ili pravi od toga politički problem, video i audio zapis je dokaz.
Kada kandidat dobije poverenje građana na izborima on zna da mora da se odazove na poziv poligrafa na svakih 6 meseci. Njegov rad mora da bude usmeren na opšti interes naroda a ne za nekog pojedinca ili neku grupu ili neku stranu obavestajnu službu. Žito se mora odvojiti od kukolja a ovo je najbolji način. Postoji samo jedan pravac i postoje izgovori. Ja nemam želudac za izgovore. Ja svima verujem ali ovo je najbolji način provere za svaki slučaj.
Napominjem, onoga momenta kada bude Referendumom usvojen Zakon kakav sam predložio o borbi protiv korupcije, rada za strane obaveštajne službe i bavljenjem kriminalnih radnji zaposlenih kao državni službenici, gotovo svi problemi Srbije će biti rešeni. Neće više biti “obojenih revolucija“, neće više biti proboja u naše bezbednosne službe, neće biti više ni korupmiranog ni tužilaštva ni korumpiranog pravosuđa, neće biti više ni narodnih poslanika koji rade za strane obaveštajne službe, neće više biti unutrašnje opasnosti po Srbiju kakva je sada. Korupcija kao problem društva će nestati za manje od mesec dana i nama ostaje samo napred u budućnost ka cilju da za 50 godina budemo najbogatija država Evrope a za 100 godina da nas bude najmanje 100 miliona.
S poštovanjem!
Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program-.rs