Jako mali broj ljudi je znao da dolazi kriza, a jos manji broj je znao za posledice te krize, duzinu trajanja te krize sta ce se desavati u toku te krize i kako ce se ta kriza na kraju i zavrsiti.
Danas ekonomiste u Srbiji mozemo podeliti u tri grupe.
Prva: One koji predvidjaju buduca desavanja i ukazuju na razornost ove krize te nude neka konkretna resenja. Oni nemaju nikakav prilaz medijima.
Druga: „eksperte“ koji tvrde da krize bas i nema toliko ili je ima, ali se ocekuje da ce sledece godine da se zavrsi i da cemo imati bolji zivot i skok standarda. Ovi imaju veliko ucesce u medijima.
Trece: „ekonomske eksperte“ koji govore o tezini i donekle sustini krize, ali nemaju nikakva resenja niti se trude da bilo sta ponude sem losih predvidjanja. Ovi su u medijima dosta zastupljeni, jer svojim nastupima pravdaju sadasnje ponasanje vladajuce garniture.
Zasto je to tako?
Srbija nikada nije imala nijednu obrazovnu ustanovu koja se bavila cisto ekonomijom i ekonomskim predvidjanjima u buducnosti. Danasnji Ekonomski fakulteti su obrazovne ustanove gde sede i predaju ljudi koji su fakultet zavrsili u starom socijalistickom sistemu gde je marksizam bio jedn od predmeta. Njihova parola je“Lezi lebe da te jedem“ a obaveze prema drustvu ne postoje pogotovo ne bilo kakve moralne obaveze mada bi ih morali imati. Stoga danas nikako ne mozete cuti recimo da se sakupi jedna grupa profesora Ekonomskih fakulteta i kazu „kuda ovo ide i sta bi se moralo raditi“. Sakupili bi se oni, ali ne znaju sta se mora raditi. A sem toga niko nikada od njih nije ni dao neku prognozu ove krize. Jer najbolje je cutati onda se ne vidi koliko ne znate. Danas je taj fakultet prevazidjen. Ostali privatni fakulteti su napravljeni kao privatne firme koje treba vise da brinu o zaradi osnivaca nego o stvarnom obrazovanju studenata i to je lose. Mada oni to nikada nece priznati.
Danas u Srbiji ne postoji ni jedna firma, ni jedna banka koja se bavi recimo kupovinom i prodajom nafte na berzama, kupovinom i prodajom drugih berzanskih roba na berzama, nemamo ni kadrove, a nemamo ni znanje, a tamo se diriguje sudbina sveta i ekonomije. Mi smo tu izolovani od sveta.
Licno ne podrzavam berze, jer sta su berze? To je legalizovana prevara gde prodajete nekome nesto sto on nikada nije video niti ste Vi videli, a tvrdite da je to dobro i on to kupuje na osnovu necije reci, a kada propadne to sto je kupio samo je on odgovoran dok se druga strana negde krije i „trpi“ osudu javnosti. Prevarant „trpi“ osudu javnosti. Drzava kao neko ko stoji iza tog nacina poslovanja nema ama bas nikakvu odgovornost. Postoje neka pravila koja svako zna ali niko ih se ne pridrzava a o tim pravilima se toliko govori i daje im se znacaj. Znaci, berza je prevara, a prevarama se ne moze graditi ni ekonomija ni drzava. To su uspesi kratoga daha.
Srbija nema danas ni „Ekonomski Institut“. Postoji firma koja se zove „Ekonomski institut“, ali je to privatna firma i bavi se konsaltingom. To je nekada bio „Ekonomski institut“, ali je privatizovan i znanje ljudi iz tog instituta je dosta sporno. Oni su morali da znaju 1980, 1990, 2000 godine sta i kakva vremena dolaze za nas narod, ali to su bili partiski kadrovi koji nisu mislili svojom glavom i nije ni cudo sta nas je sve snaslo do danas.
Danas, postoji ideja da se u SANU osnuje „Ekonomski institut“, ali opet vladajuci partijski kadrovi potpomognuti spoljnim ineteresima sprecavaju tu ideju, jer najbolje i najlakse se upravlja i diriguje u neznanju. Funkcija Ekonomskog Instituta mora da bude da drzavnom rukovodtvu i privredi ukaze na buduca kretanja u ekonomiji u svetu, te da sve cini da se domaca privreda pripremi za takvu novonastalu situaciju. Da je bilo tako do sada mi danas nebi prosili pare od MMF i svakog ko ima pare ne pitajuci za visinu kamate. Ekonomski Institut mora da bude srz znanja o ekonomiji i centar Ekonomske Obavestajne Sluzbe. Sva desavanja u svetu, sve promene se rade iz cisto ekonomskih razloga, sve ostale price o ljudskim pravima su farsa, iza svega konacno stoji ekonomija i ekonomski ineteresi. Ekonomski institut mora da bude jedan od dva stuba nosioca srpskog drustva. Drugi stub je Naucno Tehnicki Institut, ali o njemu cu drugom prilikom. Ekonomski Institut usmerava privredu, a Naucni Tehnicki Institut daje tehnologije proizvodnje privredi.
Danas postoji nekakava Finansijska Akademija koji organizuje, ako se ne varam PKS, ali kakva je to akademija koja traje dan-dva dana i kakvo se znanje moze steci za tih dva dana. Nikakvo. Takodje, ta akademija se placa i pitanje je dali oni koji imaju predispozicije i znanje u finansijama imaju i pare za predavanja na Akademiji koja traje dva dana i ne nudi nista.
Stoga drzava mora da organizuje i finansira Finansijsku Akademiju. Trebalo bi da se uvede prijemni ispit na tu akademiju i potom da se za predavace dovedu najelitniji kako teoreticari tako i ljudi iz prakse iz sveta. Svaki od polaznika mora da zna tecno: citati, pisati i govoriti engleski jezik. Predavanja bi se snimala za naredne polaznike. Akademija bi trajala jednu godinu. Postoje mnogi specijalisticki kursevi koji bi se mogli zavrsiti preko te akademije. Cilj Akademije mora da bude da nasi polaznici sto vise udju u oblast finansija i kako taj ulazak u tu oblast mi gradjani Srbije da osetimo na svom dzepu kao korist.
Finansije upravljaju svetom i ko ima finansije ima i vlast i moc odlucivanja. Takve drzave grade buducnost dok druge drzave cekaju buducnost sto za njih vrlo cesto nije ni povoljno ni dobro. Mi znanje o finansijskim kretanjima u svetu danas nemamo i stoga nam se stalno i namecu svakojaki uslovi, mi buducnost ne gradimo mi je cekamo, a vidimo i cenu tog cekanja. Cena kostanja Finansijske Akademije je beznacajna u odnosu na korist. Mi treba da skolujemo kadrove koji ce da upravljaju svetom preko finansija, a ne da cekamo stecajnog upravnika da rasproda nase jos neunisteno. Svako od svrsenih „akademaca“ je duzan da saradjuje sa Ekonomskim Institutom ma gde bio i ma gde radio.
Svrseni polaznici Finansijske Akademije mogu sutra da rade u: NBS, Razvojnoj Banci Srbije, u Ministartsvu Finansija, u Ekonomskom Institutu, u privatnim bankama i firmama koje bi nastupale na finansijskim trzistima.
Sta bi se ovom Finansijskom Akademijom dobilo. Dobilo bi se znanje gde ici i od cega bezati, a to je garancija uspeha.
Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs