Da se ostavimo velikih tema i velikih reci i da nesto predlozim konkretno sto moze pomoci i nama, nasoj privredi i onom seoskom stanovnistvu pored Gruzanskog jezera.
Gruzansko jezero je duzine oko 10 km i ima obale oko 40 kilometara.
Ovih dana sam bio na Gruzanskom jezeru, lepo jezero, lepa priroda, lepa okolina, ali nekako sve je napusteno, sela opustela, skole na selima da li imaju ili nemaju dece, starci ponegde, sve je nekako u izumiranju, a to mi se nekako najvise odslikalo na seoskim putevima gde divlja kupina napada put da ga presece celog i kaze mi da od toga momenta tu zivi divljina, da nema nikoga zivoga i da sam u zoni divljine, nigde nicega sto ukazuje na napredak. U selu Zunje sam bio u prodavnici koja me podsetila na prodavnicu u mom rodnom selu Kosore dalekih sedamdesetih godina prosloga veka u kojoj je bilo mozda 20 do 25 artikala. Bi mi lepo, ali me realnost vrati u ovaj zivot. Jednostavno i u vazduhu se oseca da tu sve izumire. Obliznji Knic mi je delovao nekako napusteno i nekako izgubljeno. Kriza se vidi na svakom koraku, visi i oseca se iz vazduha kao nerpijatan zadah.
Gledajuci sajt Opstine Knic prvo se pitam da li u toj opstini ima fakultetski obrazovanih ljudi. Na spisku odbornika Skupstine Opstine Knic od 33 coveka ima 8 visokoobrazovanih ljudi, jedan privrednik, 4 poljoprivrednika, a sve ostalo je radnicka klasa. Ne potcenjujem skolovanje, ali nekako mi se cini da bi u klupama trebali da sede visokoobrazovani ljudi, privrednici i poljoprivrednici. Ne potcenjujem radnicku klasu, ali nekako mi se cini da ih ima najvise.
Na sajtu Opstine Knic sam nasao da se od 33 Mesne zajednice samo sedam sela bavi seoskim turizmom, ali opstinski sajt nije naveo ni jednu adresu niti kontakt telefon kod koga bi se potencijani turisti mogli javiti. Valjda se Predsednik Opstine stidi tih ljudi koji se bave seoskim turizmom pa iz tog razoga ne navodi kontakte. Mozda je za njega taj seoski turizam sramota Opstine Knic.
Sta sam video na Gruzanskom jezeru? Nema ni jedan jedini metar asfaltnog puta koji ide oko obale jezera, a da budem iskren ni puteva nema. Video sam jednu lepotu koju niko ne koristi, pare na zemlji koje leze, a niko nece da ih uzme, na internetu nisam nasao ni jedan sajt posvecen tom jezeru sto dovoljno govori o brizi za to jezero kao nekakav ekonomski potencijal Srbije. A potencijal jeste i to veliki.
Nisam, ali da jesam u mogucnosti i recimo da sam na mestu Predsednika Opstine uradio bih sledece sa Gruzanskim jezerom.
1. Proglasio bih jezero “sumadijskim morem” i ponasao se prema njemu kao prema velikoj ekonomskoj sansi.
2. Rekao bih da nemam pare, ali da mi je potrebno idejno resenje kako preurediti obalu u plaze, puteve, pesacke i biciklisticke staze, kao i kako i gde graditi kako ugostiteljske objekte tako i vikend naselja. Ili bi recimo arhitekti koji pobedi na konkursu za idejno resenje dao besplatan plac na elitnom mestu. Verujem da bi se neko javio ako ne neki iskusan onda svakako neko ko je zeljan dokazivanja i pokazivanja. Uostalom, treba pokusati pa tek onda reci da ne moze.
3. Odmah bi se obratio Vojsci Srbije da pomogne na nacin da svoju vojnu operativu stavi u funkciju gradnje puteva oko obale jezera kako za automobile tako i pesacke i biciklisticke staze. U tu svrhu bih angazovao i omladinu da dobrovoljnim radom pomogne kroz Omladinske Radne Akcije. Tako bi se ustedela ogromana finasijska sredstva koja danas Opstina nema za takav projekat. Kostala bi samo hrana i gorivo.
4. Odredio bih prostor za kamp naselje i prvih recimo 5 godina ne bih naplacivao ni jedan jedini dinar kamperima. Pozvao bi svakog kampera iz Srbije da dodje.
5. Uradio bih stalnu reklamnu kampanju u medijima u narednih 20 godina da svaki gradjanin Srbije i regiona zna da to jezero postoji i koje su njegove turisticke mogucnosti.
6. Napravio bih jedan veb sajt “Turizam na Gruzanskom jezeru” i tamo postavio kako hotelski, motelski tako i seoski turizam i ostale mogucnosti: setnja, plivanje i sva ostala ponuda sa konkretnim slikama i cenama da se privuce sto vise turista.
7. Godisnje bi organizovao u letnjem periodu mesecno najmanje 4 razlicita turisticka desavanja od takmicenja u plivanju, veslanju, ribolovu, ribljoj corbi, seoskim ponudama, ako moze i neki filmski festival, nekakav Gruzanski festival izvorne narodne muzike ili tako nesto. Ali svaki vikend bi bilo nekakvo desavanje na jezeru.
8. Nastojao bi naci investitora da sagradi hotelsko kongresni centar za razne skupove da se privuce sto vise turista.
9. Napravio bih, recimo, Centar za mrsavljenje, jer bi bila uradjena duga pesacka staza oko jezera. Uradio bi nesto po pitanju zdravstvenog turizma.
10. Napravio bi jedan bazen sa toboganom za decu.
11. Napravio bi sportsko-rekrativni centar za odmor i pripreme igraca.
12. Izmisljao bi razna sportska takmicenja da imaju medjunarodni karakter samo da sto vise stranaca dodje u goste i sa sobom ponese sliku da je Gruzansko jezero lepo i korisno odmaraliste.
13. zaposlio bi jednog coveka sa znanjem engleskog jezika da svakodnevno salje turistickim agencijama kako u zemlji i okruzenju tako i po svetu sta je to sto mogu dobiti ukoliko se odluce da dovedu turiste na Gruzansko jezero. Posebno bi obratio paznju na drzave ciji gradjani imaju novac i koje nisu u krizi.
Sta bi se ovim dobilo:
1. Lokalno stanovnistvo se vise ne bi selilo u veca mesta nego bi bio obrnut proces i vracali bi se na sela jer bi sela imala perspektivu.
2. Gotovo sve poljoprivredne proizvode bi mogli prodavati tu na svom terenu po cenama nesto visim od trzisnih po kojima su pre prodavali.
3. zaposlio bi se ogroman broj lokalnog stanovnistva kako u turizmu tako i na poljoprivrednom zemljistu.
4. Kroz povecanje prometa roba i usluga Opstina Knic bi imala daleko vece prihode nego danas.
Neki od Vas ce reci da je to jezero akumulacija vode za pice i da ovo sto pisem ne moze. A ja cu da Vas pitam da li je voda koja se pije u Beogradu i crpi iz bunara pored Dunava i Save cistija od vode iz Gruzanskog jezera. Nije, te je i taj problem resiv kao i otpadne vode koje bi trebale da se ulivaju u to jezero. Napravio bi se centar za preradu tih otpadnih voda i samo preradjena voda bi mogla u jezero. Nikakva otpadna voda nebi mogla da ide u jezero. Camci ne bi mogli da budu motorni, iskljucivo na vesla.
A sto se tice grada Kragujevca i okoline i snabdevanja vodom pa postoji nacin i da se taj problem resi, a to je da se kopaju bunari u okolini Kragujevca te se dobijena voda prikuplja na jedno mesto i odatle dalje distribuira. Dovoljno je angazovati coveka koji zna gde se podzemne vode nalaze, komunalne sluzbe aktivirati i krenuti u kopanje bunara. Uostalom ovaj projekat u ovakvoj finansijskoj situaciji ne moze da se zavrsi kompletno za 20 godina, a to je dovoljan period za kopanje bunara i resavanje problema vodosnabdevanja Kragujevca i okoline.
Pitanje je samo da li imamo dobru volju za ovako nesto i nista vise. Ako imamo volju resicemo, ako nemamo volju trazicemo izgovore makar njih ima napretek.
G-dine Predsednice Opstine Knic ocekujem da ovo moje pismo Vama dostavite i svim odbornicima opstine Knic, da sednete porazgovarate i donesete odluku da Gruzansko jezero pretvorite u Sumadijsku ekonomsku sansu, da odete do Gradonacelnika Kragujevca i dogovorite se oko realizacije ovoga predloga i resavanja problema vodosnabdevanja. Ova godina je prosla i svi dogovori se mogu postici do kraja ove godine, ali sledeca godina je prva godina oporavka i preobrazaja Opstine Knic. Da li ce tako biti sada zavisi iskljucivo od Vas.
Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs