Blog

Predlog Predsedniku Srbije G-dinu Vucicu, Ministarstvu Trgovine i Turizma, TOS-u, Gradonacelniku Beograda i Predsednicima Opstina Novi Beograd i Zemun.

Tema: Kako razvijati Turizam u Srbiji

Kada je Turizam u pitanju prodajemo robu proizvednu uglavnom od domacih proizvodjaca po tri puta vecoj ceni  kroz ugostiteljstvo i ono sto je za drzavu najbitnije, drzavi ostaje PDV koji je cak i do tri puta uvecan nego obicno. Izvozom nasih roba drzavni budzet ostaje bez PDV. Ako je tako zasto turizam nije strateska grana privrede i zasto se ne posveti turizmu duzna paznja.

U mom Predlogu Ekonomskog Programa Srbije koji sam napisao i objavio 2011 godine, postavio sam cilj da Srbija za 50 godina bude najjaca i najstabilnija ekonomija Evrope a za 100 godina da nas Srba bude 100 miliona.

Sve mere koje predlazem u Turizmu i u ostalim granama privrede su u svrhu cilja da za 50 godina Srbija bude najjaca ekonomija Evrope. Dali ce tako biti ili ne, ne zavisi od mene, zavisi iskljucivo od onoga ko je na vlasti.

U mojih osam prethodnih dopisa, a vezano za razvoj turizma u Srbiji, sam predlozio petnaest vrlo bitnih mera koje novcano ne kostaju mnogo ali sliku Srbije u turistickom smislu menjaju bas mnogo.

U ovom dopisu cu predloziti samo jedan predlog koji bi Srbiju u buducnosti zastitio od ratova i obezbedio joj sigurnu i prosperitetnu buducnost.

Veliko Ratno Ostrvo na uscu Dunava i Save ukupne povrsine 220 hektara.

To ostrvo je danas nanaseljeno i tamo imaju samo neke kuce-sojenice, udzerice, u gornjem delu je Lido gde leti dolaze kupaci iz Zemuna i Novog Beograda. Sve ostalo je krs i pustara i to u strogom Centru Beograda. Danas je centar Beograda: Terazije i Knez Mihailova ali u buducnosti ja vidim da ce to biti Veliko Ratno Ostrvo.

Danas, ekonomska korist od Velikog Ratnog Ostrva Republici Srbiji je 0,00 (nula) dinara.

Da se u samom startu razumemo, podrzavam projekat “Beograd na vodi” ali moja zamerka tom projektu je da samo vidim ekonomski efekat i to kroz vreme, politicki efekat ce tu biti samo u predizbornim kampanjma, bezbednosni efekat po narod i drzavu tu ne postoji.

Da se razumemo, ratova je bilo i bice dok je sveta i veka samo je pitanje kada ce koga zapasti njegov “rat”. Nas Srbe je u proslom veku “zapalo” 5 ratova, dali nasom pozicijom, nasim znanjem ili neznanjem ili nasim igranjem za tudje interese, nebitno je, bitno je samo da na kraju veka nas ima manje za najmanje stanovnista koliko nas danas ima, ako ne i daleko vise. Svaki rat razori: zemlju, narod, drustvo, moral, ekonomski i politicki vrati zemlju makar 50 do 100 godina unazad.

Cilj ovog mog predloga je da na teritoriji Srbije rata nikada vise ne bude, te da nijedan Srbin u bilo kom ratu ne strada. Moj cilj je da parama resavamo sve sporove i tako izbegnemo najgore a za tako nesto je potrebno imati pare a pare mozemo da imamo samo ako budemo ekonomski najjaci, a ekonomski najjace zemlje niko ne napada, te zemlje se slede ukoliko im je miroljubiva politika.

To ostrvo kada ga danas pogledate iz vazduha deluje kao bogom data lokacija za nesto vanserisko, za nesto fantasticno.

Bilo je tu i kupaca za Veliko Ratno Ostrvo do sada koji nisu ni pitali za cenu samo da ga dobiju ali tadasnja gradska vlast nije ni htela da razgovara sa investitorom samo iz razloga jer kupac nije bio iz “odgovarajuce zapadne zemlje”, kupac je bio iz Rusije. Doduse ja sam im i zahvalan sto ga nisu prodali jer to je nasa srpska karta spasa u buducnosti ako je pametno iskoristimo kako treba.

Pisao sam do sada o Velikom Ratnom Ostrvu sta se moze dobiti ukoliko se to ostrvo stavi u funkciju i to: bivsem gradonacelniku Beograda G-dinu Djilasu, i novom gradonacelniku G-dinu Malom, te Predsednicima Opstina Novi Beograd: G-dinu Sapicu i Predsedniku Opstine Zemun, ali niko od tih ljudi nije prepoznao tu ideju kao sansu i sta mi sa tim Ostrvom mozemo da dobijemo. Jednom sam vec i ranije pisao o ovoj temi.

Ja ovim ljudima kojim sam se obracao i ne zameram jer oni ocigledno ne mogu da gledaju i vide u buducnost i samo je steta za nas kao: drustvo, drzavu i narod sto su bili ili su i dalje na tim pozocijama i nista vise. Oni su tu nekom greskom naseg drustva koja ce se videti tek za odredjeno vreme. Kao sto mi danas vidimo sa ove vremenske distance greske srpskih politicara posle drugog rata tako ce nase potomstvo videti njihove greske.

Dobio sam samo odgovor od Djilasovog sluzbenika koji mi se zahvalio, onako kurtoazan odgovor, reda radi. Ostali se nisu udostojili niti da mi odgovore.

Predlog za Veliko Ratno Ostrvo

Ja zelim i hocu da predlozim da se to Ostrvo pretvori u buducnosti u Svetski Finansijsko-Trgovacko-Turisticki Centar. Da sutra zapocnemo gradnju potrebno nam je nekih 30-50 godina da bismo to postigli. To je dug vremenski period koji mnogi od nas nece ni docekati ali danasnjim prihvatanjem cemo svoje potomstvo osigurati od sveg zla koje prati svet. Nas nasi pretci nisu osiguravali od takvog rizika pod raznim izgovorima i stoga smo danas tu gde smo.

Ja zelim da Srbija bude centar finansija sveta a ovo ostrvo je idealno za tako nesto.

Mi našu decu lažemo da ih volimo, da ih stvarno volimo mi bismo danas radili na obezbeđenju njihove budućnosti ne parama nego da nikada više nemaju ratova i stradanja, ovako gledamo kako da im damo neke pare koje opet posle na volšeban način nestanu a oni na bedeme da svojim grudima brane otadžbinu. Ti narodi koji svojim grudima brane otadžbinu zauvek ostaju mali i beznacajni narodi.

Ne treba nikada zaboraviti: NE RATUJE SE TAMO GDE SU PARE, UVEK SE RATUJE NA DRUGIM TERITORIJAMA. Ratuje se samo tamo gde para nema da bi se otimali prirodni resursi. Ako nema resursa nema ni rata. Ovo je prvi i osnovni zakon Kapitalisticke Ekonomije.

U odnosu na “Beograd na vodi” moja je namera da Veliko Ratno Ostrvo bude nesto u cemu ce biti sva tri efekta: ekonomski kroz i finasijsko trgovacko poslovanje i turizam, i bezbednosni kroz to da tamo gde ima para nema rata ni tenzija i politicki jer svako zeli ici tamo gde je lepo i gde su pare. Teritorijom od 220 hektara mi resavamo tri kljucna problema drzave.

Da se razumememo za ovaj potez necemo imati niciju podrsku iz Evrope jer prvi protiv nas ce biti: Englezi, Nemci a ni Svajcarci nam nece biti naklonjeni, no nas ne treba da brinu njihove zelje nego nas cilj kako ga sto pre postici. Ma sta se u medjuvremnu desavalo mi taj cilj napustiti ne smemo, u medjuvremenu bili i fizicki okupirani mi moramo nastaviti ka ostavrenju ovoga cilja. Nista, ama bas nista nas zaustaviti ne sme niti moze.

Veliko Ratno Ostrvo ima kako sam citao 220 hektara i na njemu se moraju sagraditi velike gradjevine, u samom centru Veliki toranj visine do 400 metara (zavisno od procene struke koja ce uraditi procenu stabilnosti i bezbednosti objekta gradnje na toj lokaciji) da se sa njega moze videti ceo Beograd i daleko u unutrasnjost Srbije na sve cetiri strane sveta. Tu ima prostora da bi se moglo sagraditi negde oko 120 zgrada. Sagraditi nesto slicno Menhetnu u New York-u. Svaka zgrada mora da bude najmanje 100 metara visine. Konacan cilj nam je da na taj prostor dovedemo najjace svetske finasijske institucije i najjace i najvece trgovacke i proizvodne kompanije. Mi moramo postati sto se biznisa tice centar ponude sveta.

Ako se uradi kako treba obala i uredi marina za pristajanje putnickih i turistickih brodova onda ce to ostrvo biti i velika turisticka destinacija, gde ce pristajati putnicki i turisticki brodovi koji idu Dunavom. To ostrvo bi onda bilo primaljivo za turiste kojima bi glavna meta bio pogled sa Velikog tornja.

Tu na Ostrvu bi se mogla sagraditi: Opera, Muzeji, Hoteli, Berza i mnogo drugih znacajnih zgrada.

Sto se tice pristupa Velikom Ratnom Ostrvu moraju se sagraditi mostovi i to: sa Usca na Ostrvo, od podnozja Kalemegdana na Ostrvo, tu se spajaju u jednu saobracajnicu koja posle vodi na novi most preko Dunava na Borcansku stranu. Otprilike bi to bili mostovi i saobracajnica u obliku slova Y. Drugi most od Zemuna na Lido pa onda dalje preko Dunava na Borcansku stranu. Ukupno 5 mostova za saobracajnice a moze jos neki pesacki most da se uradi. Mostovi moraju da budu po izgledu vrlo atraktivni. Nesto poput mostova u Budimpesti i Pragu koji ostavljaju svakoga bez daha.

Bilo bi lepo da se napravi i jedna zicara sa Kalamegdana na Ostrvo.

Za ovakav plan za Veliko Ratno Ostrvo su potrebne i velike pare. Gde naci te pare. Ako se nema novca onda ne ostaje nista drugo nego da se sve radi preko “grbace” naroda. Tako je to bilo u istoriji i tako ce i ostati.

Ako hocemo da postignemo cilj da za 50 godina budemo najjaca ekonomija Evrope onda mnogo toga moramo i licno da damo. Ciljevi se ne postizu zeljama nego i licnim radom i licnim odricanjima. Sve sto se radi radi se za nove generacije.

Ako vise ne postoji Vojna Gradjevinska Operativa onda je treba osnovati i staviti u funkciju. Glavni projektant ovog projekta treba da bude Gradjevinski Fakultet u Beogradu, oni su drzavna ustanova i imaju obavezu da rade po nalogu drzave te da im bude cast da rade za svoj narod i svoju drzavu. Vojna gradjevinska operativa treba da izvodi radove i da se u njoj zaposle poznati i priznati inzenjeri koji bi izvodili radove po projektu.

Sto se tice ostale radne snage dosta toga moze da se resi i Omladinskim Radnim Akcijama, mogu da rade i robijasi i lica koja imaju obavezu drustveno korisnog rada da bi izbegli krivicna i prekrsajna gonjenja. Ovo bi bio najjeftiniji nacin gradnje. Troskovi bi bili: gradjevinski materijal, gorivo i rezervni delovi za masine, barake ili kontejneri za spavanje i hrana za radnike, te plate za profesionalne inzenjere.

Moje je misljenje da bi se ponovo morao uvesti vojni rok i to 12 meseci, 3 meseca vojna obuka a ostalih 9 meseci da se radi za drzavu i tako bi se jacao i patriotizam mladih ljudi jer bi se uvek rado secali toga sta su oni licno uradili svojim rukama za svoju drzavu. Ako je potrebno razmisliti i o vojnoj obavezi za devojke. Taj rad moze da bude i na gradjevini i u proizvodnji hrane ili nekih usluga koje su potrebne. U Izraelu vojsku sluze i muskarci i zene ako se ne varam po 3 godine. Jesmo li mi mozda neka extra klasa ljudi pa da ne mozemo i mi da sluzimo 12 meseci u korist svoje drzave i zajednice.

Sto se novca za finansiranje tice sve firme i preduzetnici sa podrucja Beograda i drugih okolnih gradova i opstina su u obavezi da mesecno odvajaju u Fond za razvoj Velikog Ratnog Ostrva onoliko novca koliko daju bankama za provizije. Gradjani sa tih opstina bi imali obavezu da pri placanju svakog racuna u posti i banci uz racun doplate po recimo 5 dinara u Fond za razvoj Velikog Ratnog Ostrva. Deo PDV-a prikupljen sa ovih opstina bi bio uplacivan umesto racuna Budzeta Republike Srbije na racun Fonda za razvoj Velikog Ratnog Ostrva. Svaki novi oblik i predlog finansiranja je dobrodosao.

Mnoge Banke, mnoge finansijske institucije videci redovno prikupljanje para ce ponuditi jeftine kredite i tu ne teba nasedati i uzimati te kredite, sve sto sagradimo mora da bude nasim radom i nasim parama tako kada se zavrsi projekat onda nikom nista ne dugujemo. Ne zelim kreditno ropstvo.

Kada se sagrade mostovi i naspe peskom celo ostrvo visine nekoliko metara tako da nikada ne moze da se desi poplava onda bi se pristupilo izdavanju placeva za gradnju gde bi se potencijalni investitori unapred morali da obavezu na nase uslove.

1. plac dobijaju dzaba i gradnju mogu zapoceti odmah po projektima koji su vec odredjeni sto znaci da zgrada ne moze biti manja od recimo 45 spratova.
2. po zavrsnom obracunu svaka Zgrada je u obavezi da pored svoje redovne obaveze placanja poreza na dobit preduzeca uplati jos 20% ostvarenog profita u budzet Republike Srbije jer mu je Republika Srbija omogucila tu zaradu i dala mu plac dzaba.
3. svaki pokusaj prevare od strane vlasnika Zgrade prema drzavi Srbiji da bi se prikazala umanjena zarada a samim tim i prikazana dobit bi bio sankcionisam cak i oduzimanjem Zgrade u korist Republike Srbije.
4. ukoliko se vlasnik Zgrade odluci na prodaju Zgrade u obavezi je da obavesti kupca o obavezama prema drzavi Srbiji pre nego sto kupac  kupi Zgradu. U protivnom Ugovor je nistavan.
5. deo hotela od 20% ne moze da ide pod hipoteku ukoliko se vlasnik Zgrade odluci za podizanje kredita jer je to prakticno udeo vlasnistva Srbije u tom hotelu.
6. kao investitori se mogu pojaviti samo ljudi sa cistom proslosti, nikakvo pranje para za takva ulaganja, Zgrade koji bi se tako sagradile pa bilo dokazano da je to uradjeno prljavim parama bi Republika Srbija oduzmala trajno u svoju korist.

Ko god iz Srbije i sveta prihvata ove uslove moze da bude investitor. O uslovima se dalje ne moze raspravljati oni su nepromenjivi.

Ogromna gradjevinska operativa bi bila pokrenuta i posao bi dobio veliki broj ljudi kako u gradjevinskoj struci tako posle i u: finansijama, trgovini, trurizmu i ugostiteljstvu.

Verujem da bi posao na Velikom Ratnom Ostrvu direkno moglo da dobije preko 100 hiljada ljudi dok je broj ljudi koji bi posao dobili indirektno daleko veci.

Verujem da bi vrlo brzo Srbija dosla u situaciju da im fali stanovnistva jer nebi imali dovoljno radnih ljudi te bi morali da uvozimo radnu snagu i tu bi predlozio da to bude na nacin da tim radnicima dajemo radne dozvole i prilikom isplate plata uplacuju doprinose za Socijalno i Zdravstveno osiguranje te Porez na plate dok bi doprinose za PIO dibijali na ruke da Srbija posle nebi bila obavezu da im isplacuje penzije.

Ovde se sada postavlja samo jedno pitanje a to je “hocemo li” ako hocemo znamo sta nam je cilj i postici cemo cilj ako necemo onda cemo traziti hiljade opravdanja i obrazlagati ta opravdanja samo da to ne radimo da nastavimo biti slepci kao sto smo i do sada bili.

Nikako ne treba zaboraviti kada je turizam u pitanju da se roba domacih proizvodjaca: hrana i smestaj prodaje po cenama i do tri puta vecim a da PDV ostaje budzetu Srbije sto nije slucaj sa izvozom roba, gde se roba izvozi po najnizoj ceni, transport ukoliko ga ima je po najnizoj ceni a PDV-a nema u budzetu. Turizam je najbolji izvoz i po drzavu i po narod. Ako ove moje reci razumete onda ce Turizam biti strateska grana privrede ako ih ne razumete dzaba sam sve ovo pisao.

Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs