Blog

Ministru poljoprivrede G-dinu Knezevicu!
Predsedniku Vlade Srbije G-dinu Dacicu!
Predsedniku Srbije G-dinu Nikolicu!

Prosla tema je bila navodnjavanje Srbije. To nije bila slucajna tema nego prioritetna tema u strategiji razvoja poljoprivrede kojoj se mora podrediti sve jer nema daljeg razvoja poljoprivrede ukoliko se ne resi taj kljucni problem. Klimatske promene su takve da to nama vise ne ide na ruku i ako ne resimo taj problem doci cemo u situaciju da ce Srbija ostajati i bez hrane.

Danasnja tema ce biti Vocarstvo.

Danas u Srbiji uspeva gotovo svaka vocka sem juznog voca. Na preostalim selima zive uglavnom starcad iznad 60 godina a u gradovima imamo mladje i sredovecne ljude. Ti novopridosli nemaju posla a preziveti moraju i oni i njihova deca. Oni bi radili ali nemaju gde jer nemaju sta da preradjuju, za visoke tehnologije ocigledno sada nismo a poljoprivredu nemamo.

Srbija je drzava u kojoj odlicno uspeva voce ali nema voca, i mi smo bez ijednog ozbiljnog preradjivackog kapaciteta. Srbija izvozi sveze voce koje ima, posebno na rusko trziste sa kojim imamo ogroman deficit. Nasa je sreca sto to voce kupuju Rusi direktno u nasim vocnjacima i tako ti vocari dobijaju dobre cene.

Sto se tice naseg vocarstva u odnosu na nase od boga date mogucnosti ono gotovo i ne postoji. Primera radi da navedem da najveci proizvodjac recimo sljiva u Paracinu ima najveci sljivik od jednog hektara. Sta je jedan hektar sljivika, nista u jednoj ozbiljnoj proizvodnji. Susene sljive su pune hemije za ulepsavanje. Najveci proizvodjac rakije sljivovice ne moze da proizvede za godinu dana rakije a da to recimo jedna Moskva ne popije za jedan dorucak. Kakva je to proizvodnja o cemu mi pricamo. O pilicarenju.

Bio sam u Arilju i zgranuo se videci malinjake koji su se kretali od jednog ara pa do 20 ari. Kakva je to proizvodnja? Nikakva. Taman takva da savrseno odgovara tajkunima i otkupljivacima za ucene ponudjenim cenama otkupa. Doduse, taj narod tamo danas i zivi od te nikakve proizvodnje. Mozda ima i vecih malinjaka ali ja ih nisam video. Red malinjaka red sasusenog kukuruza. Uzgoj kukuruza u rejonu bogom danim za malinjake govori u stvari o stvarnom nepoverenju poljoprivrednika prema drzavi, otkupljivacima i nepoverenju u svoje proizvode.

Aronija je nova najlekovitija vocka koja uspeva u Srbiji. Iskoriscenost nikakva, slabo se o njoj govori a cena u apotekama se krece oko 3.000 dinara za 0,75 lit.

Borovnica odlicno uspeva ali nikakve organizovane niti znacajne proizvodnje nema. Danas se cena krece oko 500 dinara po kilogramu svezih borovnica.

Kada je lesnik u pitanju, imamo veliki uvoz lesnika kome je cena vrlo visoka a najveci korisnici su konditorska industrija. Jedini problem mu je period od momenta sadnje do momenta prinosa prodje deset godina. Ogromna prednost mu je sto plod kada opadne moze da se pokupi i posle par meseci. Sada je problem znati koliko se godisnje uvozi lesnika.

Te informacije sta se i u kojim kolicinama uvozi u Srbiju carina javno ne da stiteci na taj nacin uvozni lobi. za koga ta carina radi ne znam ali za privredu Srbije ne radi u to sam siguran. Bilo bi jako lepo kada biste G-dine Ministre Vi javno pitali direktora carine zasto na sajtu carine ne objavljuju informacije sta se uvozi i u kojim kolicinama. Verovatno biste i Vi bili iznenadjeni kada biste videli da se jabuke uvoze u Srbiju iz Cilea a mi imamo toliko neobranih jabucnjaka i toliko nezaposlenih.

Sto se tice jabuka danas ih najvise ima u Srbiji i to cistih „organik“ jabuka. Po selima nema ko da ih obere a kamoli da brine o uzgoju. Ista situacija je i sa kruskama.

Sto se tice vionograda najveci vinograd makar do sada sto sam video u Srbiji su „Vrsacki vinogradi“ od nekih par stotina hektara. Izvinjavam se ako gresim ako ima vecih vinograda. Najpoznatiji kraj za vinograde je Negotinska Krajina koja je danas gotovo bez vinograda. Ono tamo nije vinogradarstvo ono je pilicarenje i ruganje bogu i narodu. Jedan francuz je dosao u Negotinsku Krajinu iz rbrancuske da gaji vinograde i pravi vino a prodaje ga u najelitnijim svetskim restoranima. Pametnom strategu i coveku to dovoljno govori.

Breskve i kajsije se uglavnom izvoze ali su proizvodni kapaciteti mali. Odlicne rakije ali kolicine proizvedenih rakija beznacajne.

Dunja i njena proizvodnja je takodjer beznacajna. Nemate u Srbiji jednu proizvedenu rakiju a da im se mirisi ne dodaju i pojacavaju.

Pre neku godinu smo na TV gledali kako proizvodjaci tresanja i visanja unistavaju svoja stabla.

za bilo kakvu ozbiljniju proizvodnju oraha i bedema ja nisam cuo, cak danas i ne znam nijedno mesto na kome se gaje recimo orasi ili bademi.

Smokva uspeva ali organizovanih vocnjaka smokava nema niti organizovane proizvodnje.

Jagode su uzgajaju i uglavnom prodaju na domacem trzistu. Ako sam propustio neku vocku izvinjavam se.

Sta dalje uraditi i kakvu strategiju napraviti.

Prvo: G-dine Ministre da biste sto pre dosli do informacija kako se radi vodjarstvo sedite nedenju dana u svoj kabinet za komjuter, nikoga ne primajte i nikom ne odgovarajte na pozive i preko Google Eartha pogledajte Srbiju ili pogledajte nasu zemlju snimanu iz vazduha gde se jasno raspoznaju svi vodjnjaci, vinogradi, napustene njive, napustena sela, izvore vode, akumulacije, a onda otidite najeftinije je preko Google Eartha recimo u Italiju na sever od mesta Trento pa severno prema Bolcanu pa Meranu pa prema Spondigna. To je nekih 130 kilometara duzine a sirina vocnjaka se krece od 2 kilometra do 6 kilometara. Sve je to jedan vocnjak jabuka povrsine oko 350-400 kvadratnih kilometara. Onda uporedite Srbiju i njene vocnjake i Italiju i njene vocnjake. Otidite u rbrancusku da vidite vinograde pa ih uporedite sa Srbijom. Kada nas budete uporedili jasno ce Vam se ukazati cela strategija sta treba da radimo. Videcete gde su nase zablude, gde je nasa sansa, gde su nasa radna mesta, gde su nase pare i gde je nasa buducnost. Kada budemo postigli to sto ovi vec imaju ne postoji nikakva sansa da se bezbednost Srbije ugrozi niti da se Srbija cepa kao sto to danas rade belosvetski prevaranti. Srbija i srpski narod se cepa iskljucivo zbog njene ekonomske nemoci kroz celu nasu istoriju. Nasa zabluda je da smo mi bilo kada bilo sta imali. Uvek smo bili sirotinja iskljucivo zbog svog neznanja i svoje neorganizacije.

Drugo: trazite od proslogodisnjih primljenih poljoprivrednih pripravnika po opstinama da Vam u roku od 6 meseci dostave spiskove svih korisnih povrsina, svih povrsina koje su napustene a mogu se koristiti kao i u koje svrhe se te njive mogu koristiti. Da Vam dostave u koje svrhe bi te njive bile ekonomski najkorisnije.

Trece: odredite velicinu teritorije obradivog zemljista koje ce biti pod vocnjacima i koliko ce biti koje vocke posadjeno u buducnosti. Recimo, teritorija u trouglu Ivanjica-Cacak-Pozega se proglase za teritoriju gde ce se uzgajati iskljucivo malina i u buducnosti se ne dozvoljava bilo kakva druga sadnja bilo kakvog drugog voca. Na osnovu te informacije odredite i preradjivacke kapacitete koji ce nam biti potrebni. Takodjer, na osnovu te informacije znacete i potrebe za poljoprivrednom opremom, traktorima, prikljucnim masinama, hemiskim preparatima. Na osnovu toga mozete planirati sve i vec danas pokrenuti neke projekte kao sto su recimo proizvodnja traktora, da nase dve firme ne tavore nego da im je jasno da ce one opstati i raditi u buducnosti. Neka jedna pravi traktore a druga recimo kombajne i druge poljoprivrdne masine i alatke.

Cetvrto: pokrenite akciju osnivanja Instituta posebno za: malinu, za jagodu, za aroniju, za borovnicu, za vinogrdarstvo, za jabuke, za kruske, za sljive, za breskve, za kajsije, za orahe, za bademe, za lesnike. Sve ove dosadasnje poljoprivredne institute ugasite. Neka svaki od instituta bude osnovan iskljucivo u mestu gde je najveca proizvodnja. Neka se u svakom Institutu zaposli najvise ukupno 5 visokoobrazovanih ljudi. Njihov posao mora da bude da prate sve podatke, sve inovacije, da tu vocku poznaju savrseno i da su u svetu po znanju medju najvecim strucnjacima. Tokom sezone gajenja vocke obilaze vocnjake, ukazuju na resenja kada vide da ne ide dobro. Cim prodje sezona vocke, da organizuju predavanja proizvodjacima da razmenjuju iskustva da stalno rade na unapredjenju proizvodnje. U svetu ne moze da postoji neki teren gde ta vocka uspeva a da ti strucnjaci to ne znaju kao i koji su i koliki prinosi. Da im se obezbedi sva potrebna oprema ali se rezultati njihovog postojanja moraju videti na terenu.

Peto: G-dine Ministre za sledecu godinu organizujte ORA da biste sto jeftinije posadili sto vise vocki. Ovo se posebno odnosi na: lesnik, orah i badem, vocke kojima je potreban duzi period razvoja do prvih plodova i punog doprinosa.

Sesto: trazite odmah da se svi bivsi a zivi ministri poljoprivrede izvedu pred Sud i osude na dugogodisnje kazne zatvora zbog svesnog obmanjivalja naseg naroda o nasim stvarnim mogucnostima i nasoj sadasnjoj bedi u kojoj se danas nalazimo. Da se osude jer su primali plate za nerad i svesno unistavanje poljoprivrede. Da se osude jer su svesno unistavali sela. Da se osude jer su nam danas napustena sela. Da se osude jer su radili protiv i logike i boga. Da se osude zbog loseg upravljanja cije posledice danas vidimo po gradovima. Kada oni budu osudjeni svaki novi ministar poljoprivede ce voditi racuna da i on ne bude osudjen kada sidje sa vlasti zbog nerada.

Sedmo: sve takozvane „strucnjake“ iz Ministarstva poljoprivrede otpustite jer oni provereno ne znaju nista, cak sam misljenja da im se moraju ukinuti penzije neka primaju socijanu pomoc, drugo ne zasluzuju, da su bilo sta znali i radili do ovoga danas u poljoprivredi nikada nebi dosli, mi bi danas bili najmanje u rangu Francuske, Italije, Holandije ili Danske.

Pokusacu na primeru malina da Vam predlozim kako vocarstvo Srbije u buducnosti da organizujete.

Sve podrucje od Ivanjice do Cacka a tu spada Arilje, Pozega, Guca i Lucani neka se proglasi za teritoriju malinjaka. Neka ta cela teritorija bude samo jedan malinjak isprepleten samo prilaznim putevima. Sve danasnje sume ili da budem precizniji uglavnom siprazja da se poseku i osisti zemljiste za malinjake a ciste sume neka se ostave. U odnosu na danas to ce da bude jedno 15 do 20 puta vise malinjaka. Verujem da ce godisnja prosecna proizvodnja da bude preko milion tona. Neka izvezemo sveze maline sto hiljada tona i to na sva trzista od dalekog istoka do dalekog zapada, od dalekog severa do dalekog juga. Ostatak malina da preradimo kod nas u: sokove, dzemove, namaze i rakije.

Da bi smo posadili ovolike malinjake potrebne su nam finansije koje tamosnje stanovnistvo sada nema, a nema ga ni Ministarstvo. Neka Ministartsvo Poljoprivrede uzme od NBS kredit na recimo pet ili deset godina i krene u akciju sadnje malinjaka. za pocetak ne verujem da bi bilo potrebno vise od pedeset milona evra godisnje. Svako gazdinstvo koje dobije ovako malinjak ima grejs period dok malinjak ne krene da radja a onda je u obavezi da u narednih 5 godina vrati Ministarstvu poljoprivrede ulozene pare te da i 10% dobiti uplati u budzet Srbije kao poklon. Ministartsvo poljoprivrede neka onda vrati te pare NBS. U prevodnom smislu to znaci da se pare u tu svrhu danas posto ih nemamo nastampaju jer u celom poslu nema nikakve potrebe za bilo kakvim uvozom: kalemova malina, opreme ili radne snage. Sve ostaje u okviru Srbije. Posle povracaja para NBS od koga su pozajmljene Srbiji ostaju malinjaci. Ovakvo stampanje para bih uvek podrzao jer postoji i ekvivalent za te pare a to su malinjaci.

Vrlo brzo ce se otvoriti mnoga pitanja da bi sve ovo profunkcionisalo. Pitanje zadruga, pitanje upravljackog prava nad zemljistem, pitanje preradjivackih kapaciteta, edukativno pitanje, pitanje proizvodnje kalemova malina, pitanje kome prodati ovolike kolicine robe, pitanje opreme za proizvodnju i branje, pitanje radne snage koje tamo nece biti u dovoljnoj meri, pitanje transporta proizvedenih i preradjenih kolicina kao i pitanje potrebnog stanovnistva, pitanje navodnjavanja, pitanje protivgradnih mreza.

Vlasnici preradjivacke fabrike, zadruga, hladnjaca mogu iskljucivo biti proizvodjaci malina. Svaka druga prica o potrebi da neko drugi bude preradjivac ima za cilj pljacku proizvodjaca malina kao sto se to danas radi. Pocetni kapital bi bio u obliku kredita koji bi dala drzava. Tehnologiju prerade treba da da danasnji VTI a u buducnosti mora da bude preimenovan u NTI i da mu glavni zadatak bude okupljanje visokoobrazovanih ljudi te ponuda tehnologija proizvodnje. Oprema bi se proizvodila iskljucivo u domacim firmama. Naravno za te svoje usluge danasnji VTI bi imao procenat vlasnistva u preradjivackoj fabrici.

Sto se tice upravljackog prava nad zemljistem to je jedan ozbiljan problem jer bi se u pocetku verovatno veliki broj ljudi pobunio jer bi u strategiji bilo zacrtano da se nista drugo u buducnosti nebi smelo saditi od voca i povrca na toj teritoriji sem malina. Neko bi to hteo da postije neko ne ali tu bi se uvele i sankcije za nepostovanje tih mera i to vrlo ozbiljne i rigorozne mere. Sadasnji zasadi se nebi unistavali u recimo narednih 30 godina. Tu nebi bilo kompromisa. zemljiste nam je dato od boga a nase je da ga pravilno iskoristimo.

Trziste bi trazili i odrzavali mladi ljudi koji moraju da zavrse Trgovacku akademiju o kojoj sam vec pisao kako treba da bude ustrojena i kakav je cilj te akademije. Cinjenica je da danas Srbi ne znaju da trguju. O toj akademiji mozete da vidite na adresi http://www.vaseljenska.com/ekonomija/srbiji-je-preko-potrebna-trgovacka-akademija/. U svetu ne sme da postoji hotel koji nebi bio obavesten recimo o namazima za dorucak od malina, mala hotelska pakovanja. Nijedan trgovacki lanac nebi postojao u svetu a da nebi znao za namaze, dzem, slatko i rakiju od malina. Postoji internet, onda momci sedite i saljite meilove, zovite u goste ali samo prodajte robu.

Sediste Instituta za malinu bi bilo Arilje i ti zaposleni bi svakodnevno obilazili malinjake i savetima pomagali proizvodjacima, u jesen i zimu bi redovno drzali edukativne sastanke sa proizvodjacima malina. Oni bi obilazili i sve malinjake u Valjevu i Brusu gde takodjer uspeva malina. I tamo bi bile odredjene teritorije za malinu.

Vrlo brzo bi se doslo u situaciju da bi falila radna snaga i tom regionu. Sto se tice proizvodnje kalemova malina, potrebe bi bile veoma velike te bi se sa postojecim proizvodjacima kalemova razgovaralo ako nebi mogli zadovoljiti potrebe onda da se osnuje rasadnik recimo u Ivanjici ili nekom drugom lokalnom mestu. Proizvodnja kalemova mora da bude na najvisem mogucem nivou, da zdravstveno bude potpuno ispravna. Taj novoosnovani rasadnik moze da bude u sklopu zadruge.

Pojavice se i problem transporta jer ce biti potrebne velike transportne usluge kako u lokalu tokom branja tako i transportom gotovih proizvoda.

Pojavice se i problem protivgradnih mreza jer ce ih biti potrebno mnogo. U Arilju vec postoji jedna fabrika plasticnih i metalnih sita i verujem da bi lako mogla da usvoji i prihvati ovaj program.

Obzirom na klimatske promene susa ce biti sve vise pa je potrebno raditi i na navodnjavanju. Kopati bunare gde god je to moguce i ima vode.

Ta pomenuta teritorija je danas slabo naseljena teritorija te ukoliko nebi doslo do povratka stanovnistva na sela onda jednostavno iz prijateljskih zemalja dozvoliti migraciju stanovnistva u Srbiju. Uglavnom sela moraju biti puna i radne snage ne sme da nedostaje.

Putevi bi morali da se grade jer bi se njima imalo sta prevoziti.

Cena obradivog zemljista i malinjaka bi vrlo znacajno skocila u odnosu na danas. Reda velicine jedan hektar zemljista za jabucnjake u Italiji kosta preko 300 hiljada evra.

Verujem da bi godisnja vrednost gotovog proizvoda od malina na toj teritoriji bio preko pet milijadi evra. Koliki je danas promet i koliko danas tamo ima nezaposlenih. Prateca trgovina i usluge bi takodjer bile velike. Pokrenula bi se i proizvodnja poljoprivrednih masina, traktora i kombajna za branje malina. Pokrenula bi se proizvodnja ambalaze. Mnoge delatnosti bi proradile. Koristi od te proizvodnje bi imala cela Srbija, narod kroz zaposlenje a drzava kroz poreze.

Ovakav model bi se morao primeniti i na svaku drugu vocku i tako bi ozivelo selo i poljoprivreda a narod bi se zaposlio. Danas, koncentrat za jabuke se uvozi iz Madjarske a jabuke u Madjarsku izvoze iz Srbije, tamo se pravi koncentrat i u Srbiju se vradja koncentrat pa se razblazuje u sokove. Moram priznati, a to nije sramota da je to mnogo glupo i vrlo neorganizovano sa nase strane. Na pepelistima i jalovistima termoelektrana bi odlicno uspevala Aronija, na zlatiboru i visim predelima Srbije borovnica. Vinogradi mogu da se posade u Negotinskoj Krajini i da sledimo put ovog francuza jer od tamo su vina odlicnog kvaliteta. Zasto to ne iskoristiti kada nam je to bog dao. Ja ne mogu da shvatim da sve to vidimo, i sve to zapostavljamo a toliko nezaposlenih i toliko neobradjene zemlje imamo.

G-dine Ministre, samo organizacija poljoprivrede koja je sada u Vasim rukama bi resila gotovo sve nase probleme. Dali ce tako biti ili cete biti samo jos jedan u nizu do sada ministara poljoprivrede koji nista nisu uradili sem zaludjivanja naroda i isunjavanja zelja zapada zavisi iskljucivo od Vas licno. Vi imate istorisku priliku da gradite a ne da cekate buducnost. Oni koji cekaju buducnost za njih je ona uvek nepovoljna.

Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs