Blog

Predlog TOS-u i Ministru Turizma Srbije!

Tema: Dva mala koraka za bolji Turizam u Srbiji

Možda nisam stručan za pravljenje strategije kako napraviti bolji Turizam u Srbiji ali mislim da mogu da pomognem u nekim malim ali efikasnim koracima koji će poboljšati naš Turizam. Malim koracima se polako rešavaju velike stvari i veliki problemi.

Naime, čim imam neki slobodan vikend krenem negde po Srbiji da obilazim mesta, manastire i poznatija mesta ili nepoznata a vrlo značajna mesta, lepe predele i onda mnoge stvari uočavam koje nisu u redu. A ja bi da budu u redu, da nam bude lepše, da nam bude bolje.

Mogu samo da kažem da je Srbija izuzetno lepa država.

U Socijalističkom vremenu Srbije i bivše SFRJ svako nije mogao da otvori ugostiteljski objekat nego je morao da ima najmanje srednju školu Ugostiteljskog obrazovanja. Danas to može svako ali bih postavio pitanje dali je to i dobro. Neškolovani i nestručni ljudi umesto dobra i sebi i društvu mogu doneti loše celom društvu.

Ovaj put ćemo da obradimo samo male dve teme i efekte rešavanja ta dva mala problema. Svi u Srbiji znaju za ta dva problema ali niko neće ili ne želi da reaguje a obavezu za reagovanje vidim baš na TOS-u i Ministarstvu turizma. Zašto oni ćute ne znam dali neće ili ne znaju ja ne znam. Ako ne znaju evo prilike da saznaju.

Prva tema je WC u Ugostiteljskim objektima, čistoća, oprema i ko ima pravo na korišćenje WC-a.

Nekada smo imali prljave WC ali dostupne svima. Imali smo i javne WC. Danas mi imamo malo čistije WC ali zabranjene za korišćenje ljudima koji idu ulicom i imaju problem, potera ih nužda. Doduše nisu zabranjeni svugde jer ima i danas ugostitelja. Recimo, u Beogradu ima Ugostiteljskih objekata gde se u WC može ući ali samo ukucavanjem nekog koda na vratima WC i ako ne znate kod ne možete da uđete u WC a žuri Vam je jer je priroda jača od čoveka. (Pišem o slučaju u ulici Knez Mihailova, jednom bio tamo i nikada više). Šta čovek onda da radi ako nema u blizini javni WC, da obavi nuždu u tom Ugostiteljskom objektu između stolova ili na pragu tog Ugostiteljskog objekta ili na ulici. To bi po meni trebalo Zakonski da se reši na kom mestu čovek ima pravo da obavi nuždu ako ne može da stigne u javni WC. Vi ste turista u tom mestu i Vi ne znate gde je javni WC a priroda je jača od Vas, možda i ne možete da stigenete do javnog WC jer je nužda brža i jača od Vas.

U Kikindi preko puta zatvorenog a prelepog Hotela “Narvik” koji se renovira od 2010 godine (tako piše na vratima), postoji jedan kafić gde ima taj alarm ili kako ga već zovu gde se ukucaju neki brojevi i onda se vrata otvore sama, ja sam stariji čovek pa nisam vičan takvim elektronskim napravama. Unutrašnja uređenost WC je u redu, mada se u dosta WC-a oseća neprijatan miris i nedostatak WC papira, peškira a pogotovo fenomata i papirnih ubrusa. Mnogi WC-i su jako tesni i nema podele na muške i ženske WC.

1992 godine sam bio u Đali u Mađarskoj i strefio me šok kada sam ušao u WC u kafanici koja nije ništa specijalno. Za WC mogu da kažem da je bio ravan nekim našim kuhinjama po sređenosti i čistoći. Sasvim dovoljno prostora. Za pranje ruku je bila vrlo lepa česma i umivaonik, pored tečni sapun, pa fenomat za sušenje ruku, pa peškir za brisanje ruku pa papirni ubrus za brisanje ruku, a u svakom WC odelenju za veliku nuždu je bilo sasvim dovoljno WC papira. Ja to do tada nisam video nigde a proputovao sam gotovo celu SFRJ kako na Jadranu tako i u unutrašnjosti. Prvo što sam rekao “svaka čast” a drugo što sam pomislio je da to mora da se uvede svugde kod nas.

Sve naše Vlade u poslednjih 25 godina, a sve su bile vrlo uspešne, ili nisu htele ili nisu znale da uvedu takvo pravilo o čistoći i održavanju WC u ugostiteljskim objektima. Dali nisu znale ili nisu htele danas je to nebitno, jer mi to nemamo, a to je najbitnije, a hoćemo turizam a turizam naravno ne ide bez toga. To je samo jedan mali segment turizma. Sem razloga turizma to je još i civilizaciski čin.

Ovih dana sam bio u centru Zrenjanina i požurim u jedan Restaurant zvučnog Evropskog imena u WC jer je priroda jača i od mene. Ljubazno zamolim dali konobara dali šankera ne znam jer je bio za šankom da mi kaže gde je WC i on mi prvo kaže da to nije javni WC i da ću morati da nešto kupim tu da bi mogao da odem u WC ali priroda je jača i ja iziđem baš u šoku da potražim drugi WC. Jeste lep Restaurant, jeste zvučno Evropsko ime, ali taj Restaurant mene nikada, ni moj dinar, videti neće pa makar samo on nudio hranu u Zrenjaninu a ja gladovao a imao pune džepove para. On po meni ne zna da bude ugostitelj, sreća bi bila da mu to pravo država što pre i oduzme.

Svega par nedelja pre sam sa društvom bio u Novom Pazaru, u manastiru Crna Reka, pa na Pešteru, pa u Sjenici gde smo ušli u restran i tražili jagnjeće pečenje a konobar nam je ljubazno objasnio da oni trenutno nemaju jagnjeće pečenje i predložio gde možemo da pronađemo jagnjeće pečenje ceneći nas kao potencijane mušterije. Nije na nama zaradio ništa ali je ostavio takav utisak ljubaznosti i predusretljivosti da će sasvim sigurno zaraditi na nama neki drugi put. Upoređujem njih dvojicu dali bi to isto uradio i Restaurant zvučnog Evropskog imena u Zrenjaninu. Sasvim sigurno nebi. Zamišljam šta bi tek bilo da sam rekao da sam gladan pa da nemam para, ako mi ne da ni u WC. Gde nas ovo i ka čemu vodi, dali smo mi ljudi ili smo već postali zveri.

Opštinska vlast u Zrenjaninu bi trebalo da se pozabave ovim problemom jer takvi ugostitelji rasteruju turiste i na taj način ruše i ugled mesta a gledajući sa turističke strane grad Zrenjanin se svrstava na listu gradova za zaobilaženje. Jeli to u interesu grada i turizma.

U Vršcu u jednom Etno restoranu da ne pominjem imena sam doživeo da me kuća časti besplatno flašom vina što je za svaku pohvalu i ta Etno kuća me kupila kao musteriju za sva vremena. Znaju biti Ugostitelji.

Sada ili u budućnosti ovaj problem WC u Ugostiteljskim objektima se mora jednom i za sva vremena razrešiti. Što pre to bolje po nas i naš Turizam.

Neko od Vas će reći pa to je privatni ugostiteljski objekat i gazda odlučuje dali će nekome dozvoliti da sa ulice može da uđe u WC. Neko drugi će reći da je puštanje čoveka sa ulice u WC normalan, civilizaciski, ljudski čin ili obaveza i da je to u redu te onaj ko ima Ugostiteljski objekat ima i obavezu da taj WC i čisti i održava i da je to sastavni deo posla Ugostitelja te da takve diskusije nisu ni dostojne da se o njima raspravlja i da takve stvari poboljšavaju Turizam i donosi dobrobit celom našem društvu.

Moj predlog rešenja ovoga problema bi bio:

Da TOS predloži Ministartvu Turizma u cilju poboljšanja turizma u Srbiji da Ministarstvo po hitnom postupku predloži Vladi Srbije Uredbu koja bi bila na snazi do dana donošenja Zakona da je svaki Ugostitelj u obavezi da: ima uredan i bez neprijatnih mirisa WC, u WC vodu i umivaonik kao i odvod te vode, tečni sapun, da u svakom WC ima ugrađen ispravan fenomat, dali običan peškir za brisanje ruku ili kružan peškir za brisanje ruku nebitno je, ali peškir mora da bude, papirni ubrus i pored svake WC šolje i WC papir. Mora da postoji podela na muški i na ženski WC.

O veličini WC ovog momenta ne možemo govoriti jer su ta rešenja već urađena, vrlo mali broj WC je dobar dok je većina prosto rečeno sklepana, ali se za svaki budući objekat koji bude u izgradnji mora doneti u projektu rešenje o minimalnoj veličini WC. Jer današnja rešenja nisu dobra, ima WC-a koji nisu WC i taj probem se mora rešavati u budućnosti. Dali proširenjem postojećeg WC ili zabranom da se u tom objektu ne može obavljati Ugostiteljska delatnost ako ugostitelj proširenje ne reši u narednih 5 godina. Posle 5 godina mora da postoji podela na muški i ženski WC, koje tačno veličine ovoga momenta ne znam to treba arhitekte i građevinci da odluče.

Što se tiče ko može da koristi WC u Ugostitejskom objektu, može da ga koristi svako, kako gost tako i čovek sa ulice jer priroda ne pita čoveka šta će, nego ga tera, a posao Ugostitelja ne podrazumeva samo uzimanje para od prodaje pića i hrane nego i održavanje higijene kako celog objekta tako i WC-a. Ukoliko Ugostitelj odbije da prihvati ovu Uredbu a kasnije i Zakon onda mora u samom objektu da odredi lokaciju gde čovek ima pravo da obavi nuždu ako ne u WC. Moj predlog je da to bude na ulaznom pragu ugostiteljskog objekta ili u centru lokala. Ukoliko inspekcija poseti objekat i oseti mirise fekalija istoga momenta zatvaraju objekat uz trajno oduzimaju dozvole za rad tom Ugostitelju. Postojeći uređaji za otvaranje vrata na WC se moraju odmah ukloniti ili odrediti mesto gde čovek može da se olakša dali je to ulazni prag objekta ili centar objekta, određuje ugostitelj. Pored određenog mesta mora da piše da je tu predviđeno da se obavi nužda. U slučaju bilo kakvog incidenta prema licu koje vrši nuždu ili je izvršilo nuždu da se propiše najstroža kazna za ugostitelja. Nebitno je ko je napao lice koje vrši nuždu kaznu snosi ugostitelj. Kazna mora da bude ogromna kako novčana tako i obavezna zatvorska kazna. Novčana kazna ne manja od 10 miliona dinara a zatvorska ne manja od 20 godina. Pa ko voli nek izvoli.

Po donošenju ove Uredbe, inspekciski organi moraju u roku od 15 dana da obiđu sve ugostiteljske objekte na svojoj teritoriji i da vlasniku daju Uredbu na uvid i potpis da su je videli, pročitali i da su primili k znanju šta piše u Uredbi i koje su sve posledice te da se opredele za opciju dali su za opciju slobodnog WC za sve korisnike ili da u roku od 24 sata odredi lokaciju i obeleži gde se može vršiti nužda, dali je to na ulaznom pragu ili u centru lokala. Pismeno obaveštenje o lokaciji vršenja nužde, mora da bude napisano na Srpskom i najmanje još na: Engleskom, Francuskom, Španskom, Nemačkom, Ruskom, Portugalskom, Italijanskom, Japanskom i Kineskom jeziku i to iznad glavnih ulaznih vrata u lokal, jasnim i razumnim jezikom a slovima ne manjim od 10 centimetara. Ukoliko lokali imaju bašte onda mora da bude napisano iznad svih ulaza u baštu i iznad vrata lokala.

Nadam se da nisam ovde šta izostavio.

Druga tema je domaća crna kafa i pivo u flaši od pola litra u Ugostiteljskim objektima.

Kada smo kući ili na stanu svako od nas u Srbiji ili da kažem većina verujem od preko 99% pije domaću crnu kafu. Ja još nisam bio ili se ne krećem u takvom finom društvu da mi je neko kući ponudio ekspres kafu. Nescafe ili belu kafu kakvu sam pio kao malo dete od “Divka” crne kafe i mleka (varenike) ima ali da kažem da je preovlađujuća domaća crna kafa.

Kada idemo u prodavnicu da kupujemo hranu i piće da kažem u ogromonoj većini slučajeva ako kupujemo pivo ono je u flašama od pola litra pa na više. Retko koga sam zaista video da kupuje mala piva od 0.33 lit. Doduše ima izuzetaka ali malo.

Ja kada ulazim u Ugostiteljski objekat ne znam dali u tom objektu ima ili ne domaća crna kafa, sednem za sto i kada konobar stigne poručim domaću crnu kafu, kada mi odgovori da nema domaću crnu kafu obavezno pitam dali ima pivo u flaši od pola litra i obavezan odgovor je “Ne, samo mala piva”. Ako sam u društvu osećam se zaista grozno i glupo jer mi je pred drugom stranom glupo da ustajem i napustim taj objekat pa obično poručim samo običnu vodu. Uvek pitam zašto nemate crnu kafu i uvek isti odgovor “Gazda je rekao da ne držimo crnu kafu”. U tom objektu se osećam kao objekat prevare jer sam praktično tu uvučen ne da ispunim svoju želju nego želju ugostitelja da na meni što više zaradi. To je po meni nepoštovanje želje mušterije.

Kakav je to ugostitelj koji u svom objektu nema osnovno srpsko piće – domaću crnu kafu. Ako on hoće da od mene napravi nekog Italijana putem da pijem ekspres kafu od jedan i po gutljaj. Neka se ne trudi, nisam, niti ću ikada biti Italijan niti sam uopšte zainteresovan da budem bilo ko drugi sem Srbina. Srbija i jeste prepoznatljiva po toj domaćoj crnoj kafi koja ne može da se nađe u srpskim ugostiteljskim objektima.  A kući svi piju tu domaću crnu kafu. Ko tu onda šta glumi.

Ja očekujem da u ugostiteljskom objektu uzmem ono što ja želim. A volim domaću kafu i ako hoću da popijem pivo onda je to u flaši od pola litra. Nekako veća pakovanja piva od pola litra mi nisu ni mera ni norma. Ne želim ekspres kafu od gutljaj i po ili takozvanu nescafe.

Ugostitelj bi trebao da zna kada otvara objekat da bi zaradio pare a to je da mu mušterija iz tog objekta iziđe zadovoljna jer samo zadovoljna mušterija dolazi opet i mušterije stvaraju ime i brend Ugostitelja. Ako Ugostitelj ne ispunjava želje mušterija onda je promašio profesiju, nije ta delatnost za njega. Ne gradi on taj objekat za sebe nego za zadovoljenje želja drugih i njegov uspeh ne zavisi od njega nego od mušterija.

Nametanje kupcu ili mušteriji navika šta da pije i koliko da pije nije dobro ni za Ugostitelja a bogami ni za državu. Ugostitelj gubi mušteriju a država gubi PDV. Stoga Država treba da se uključi u ovu problematiku.

Pivo u flađi od pola litra isto tako nije ništa posebno. Kada poručim u ugostiteljskom objektu pivo u flaši od pola litra a konabar mi kaže da nema ja ispred sebe ne vidim ugostitelja nego prevaranta koji želi da mi umesto jednog piva od pola litra proda dva manja po ceni višoj nego dva puta. Pa ja tu nisam ušao da se preganjam nego da ispunim sebi želju a ti ugostitelju budi majstor a ne prevarant pa mi uzmi pare a da ja budem zadovoljan. Ispuni mi želju.

Moj predlog rešenja ovog problema sa domaćom crnom kafom i pivom u flaši od pola litra bi bio:

Obzirom da je ovo Srbija i treba da se ponašamo tako da živimo u Srbiji, Vlada treba da donese Uredbu do donošenja Zakona o obavezi da svaki Ugostiteljski objekat mora da u svojoj ponudi ima domaću crnu kafu jer je to nas proizvod a u ponuđenim proizvodima i pivo u flaši od pola litra. Ko ne želi da se pridržava ovoga pravila u obavezi je da PDV plaća u troduplom iznosu. Na ulazu u Ugostiteljski objakat ugostitelj mora da jasno velikim slovima napiše da nema domaću crnu kafu i pivo u flaši od pola litra. Veličina slova ne može da bude manja od 10 centimetara. Nije u obavezi da piše na stranim jezicima jer je domaća crna kafa srpsko piće. Ako ugostitelj uspostavlja svoja pravila koja su nelogična što onda država nebi za takve slučajeve uspostavila svoja pravila. Ne vidim razloga. Zašto država da gubi svoj PDV. Kazne za nepoštovanje ovih pravila moraju da budu rigorozne i do milion dinara.

Ako turista može da tuži turističku agenciju za prevaru zašto ja ne mogu onda da tužim ugostitelja ako ne piše nešto što nema (u ovom slučaju specifično domacu crnu kafu i pivo od pola litra). I ja sam na prevaru uvučen u taj objekat.

Koliko ova dva mala detalja mogu uticati na turizam i više para u budžetu preko PDV možemo samo da zamislimo. Čisti i uredni WC-i nisu samo dobri za turizam, to je civilizaciski čin, pa nismo divljaci nego ljudi.

Nikako ne treba zaboraviti kada je turizam u pitanju da se roba domaćih proizvođača: hrana i smeštaj prodaje po cenama i do tri puta većim a da PDV ostaje budžetu Srbije što nije slučaj sa izvozom roba, gde se roba izvozi po najnižoj ceni, transport ukoliko ga ima je po najnižoj ceni a PDV-a nema u budžetu. Turizam je najbolji izvoz i po državu i po narod. Ako ove moje reči razumete onda će Turizam biti strateška grana privrede ako ih ne razumete džaba sam sve ovo pisao.

Sledeća tema će biti šta sve promeniti za početak u Srbiji u oblasti turizama da bismo krenuli na put da od turizma godišnje imamo 50 – 100 milijardi evra a ne ovu jadnu milijardu. Jesmo li mi grbavi i ružni pa da to ne možemo. Najače oružje na svetu je ljudski mozak i ako se pravilno upotrebi sve se može postići.

Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs