Agenciji za Privatizaciju
Ministarstvu Finansija – Ministru G-dinu. Dinkicu licno Potpredsedniku Vlade Srbije – Ministru Vojnom G-dinu. Vucicu licno
Premijeru Srbije – G-dinu. Dacicu licno
Predsedniku Srbije – G-dinu. Nikolicu licno
Predlog za privatizaciju PKB „Vocarske plantaze – Bolec“ – Grocka
Maticni broj: 7042337, PIB: 101187007
Draga Gospodo,
Zovem se Mile Arnaut i spreman sam da Vam ponudim pod punom moralnom odgovornoscu da preuzmem to propalo preduzece koje je u blokadi i restrukturiranju.
To je nekada bilo vrlo mocno preduzece sa ogromnim vocnjacima, fabrikom sokova, susarama voca, hladnjacama, upravnim zgradama, radionicom, magacinskim prostorom i destilerijom alkoholnih pica. Preduzece koje je zaposljavalo hiljade ljudi u stalnom radnom odnosu i na hiljade radnih ljudi na odredjeno vreme na branju voca.
Zasto Vam se obracam? Da bih Vam skrenuo paznju da pricati o krizi i njenoj tezini, a zapostavljati ovakav privredni potencijal nije blisko zdravoj pameti niti razumu. Ja bih gospodi iz vlasti predlozio da jednu sednicu Vlade Srbije odrze u zapustenom sljiviku u Ducini kod Sopota da bi stekli pravu sliku stanja privrede, a izlaz iz krize ce se pojaviti sam.
Danasnje stanje preduzeca
Iz ponudjenih podataka sa sajta Agencije za Privatizaciju vidim da je preduzece radilo na zemljistu od oko 3.500 hektara (nadam se da su podaci tacni). U tih 3.500 hektara je i drzavno i drustveno zemljiste (oko 2.150 hektara drustveno vlasnistvo i 1.340 hektara drzavno zemljiste).
Ovih dana sam obisao samo delic tog propalog preduzeca (pomenuti sljivik u selu Ducina 30 hektara pored Sopota, bivsi, danas sasuseni vocnjak pod breskvama 30 hektara takodje u Ducini i jabucnjak u DJurincima od oko 80 hektara – od toga se 50 hektara izdaje u zakup, ostatak ne radja zbog neodrzavanja).
Ustanovio sam sledece:
1. U sljiviku u Ducini povrsine oko 30 hektara ljudska noga nije usla bar 5 godina (trava iznad kolena, pored sljiva narasle vec mladice sljiva, bagremova i hrastova).
2. Bez ikakve obrade zemljista, orezivanja vocki, odstranjivanja suvih grana, prskanja ili navodnjavanja, te sljive i dalje radjaju i to prilicno dobro. Ako bi u septembru dobili priliku da oberemo te sljive, dobili bi najbolji kvalitet organske hrane, zato sto su sljive neprskane minimum 5 godina. Verujem da u septembru tamo moze da se obere 200 tona sljive.
3. Nedaleko se nalazi i parcela od takodje 30 hektara koja je bila pod breskvama. Taj vocnjak je bio losije srece od sljivika i danas se tamo suncaju stabla osusenih breskvi.
4. Sem ovog sljivika u Ducini, u Djurincima postoji i drugi vocnjak velicine 80 hektara pod jabukama. 50-desetak hektara je izdato u zakup za beznacajne pare. Koliko sam cuo, u Djurincima postoji jos jedan sljivik od 20 hektara. U kakvom je stanju mogu samo da pretpostavim. Sve ostalo je i napusteno i zapusteno.
5. Od mehanizacije samo u Djurincima su ostala 3 (tri) traktora: dva bez motora, a treci u ulju…svi nepokretni.
6. Preduzece poseduje i hladnjacu u Luci Beograd.
7. Ukupna povrsina zamljista koja je nekada bila predmet rada je oko 650 hektara samo na podrucju Kosmaja.
8. Ostatak firme u Bolecu i na drugim lokacijama nisam obilazio, ali mogu da pretpostavim na osnovu ove slike u Sopotu da je situacija slicna.
Perspektiva preduzeca
Perspektiva ovoga preduzeca je sledeca: niko nece da ga kupi „u komadu“, jer su neophodna ogromna ulaganja u njega, a danas u Srbiji niko nema te pare. Racun preduzeca je u blokadi vec godinu dana i to rekao bih preko 5 milijardi dinara (skoro 50 miliona evra).
S obzirom da niko nece da ga kupi, perspektiva mu je u stecaju i likvidaciji i prodaja za male, sitne i beznacajne pare. Bice rasparcan u sitne i beznacajne delove i prodat malim „proizvodjacima“ koji ce obecati da ce tu zemlju pretvoriti u vocnjake, a cekace priliku da tu zemlju preprodaju. Jedan hektar nece kostati vise od par stotina evra, a trenutni vocnjaci ne vise od hiljadu evra, tako usitnjeni posedi ni na domacem trzistu nece moci igrati nikakvu ulogu, a kamoli na evropskom ili svetskom trzistu. I tako ce jedan poljoprivredni sistem koji je dokazano profitabilno radio u potpunosti nestati. Nestace ne zbog trzista nego zbog neznanja onih koji o njemu budu odlucivali.
Da li je to u interesu naroda i drzave Srbije? Nije.
Ovaj poljoprivredni sistem je propao iskljucivo zbog loseg rukovodeceg kadra, a ne zbog konkurencije na trzistu. Nesposobnost nema ni ogranicenje ni opravdanje. Neznanje nema granica.
Predlog resenja
Posto su svi digli ruke od ovog preduzeca (i drzava i zaposleni), ja sam spreman da sa grupom saradnika preuzmem ovo preduzece. Para da kupim preduzece koje vredi mnogo za onoga ko voli proizvodnju i ceni resurse nemam, ali sam raspolozen da preuzmem preduzece, zaposlim ljude, pokrenem proizvodnju i firmu isplatim u buducem vremenu.
Za pokretanje proizvodnje i stavljanje u funkciju kompletne raspolozive obradive povrsine mi je potrebna pomoc drzave sa novcem iz budzeta. Napominjem iz budzeta, posto ne planiram da pozajmljujem sredstva od banaka ili preko banaka.
Ne trazim novac na ruke, nego pomoc u opremi, mehanizaciji i hemijskim sredstvima potrebnim za funkcionisanje preduzeca, te nesto malo novca za radnike u buducem rasadniku koji bi se odmah pokrenuo i za kopanje bunara za vodu.
Ozivljavanjem ovog preduzeca bi nekoliko stotina ljudi naslo zaposlenje odmah, a konacan broj ljudi koji bi bio zaposlen za stalno i na odredjeno vreme bi bio nekoliko hiljada, vremenom bi ta brojka rasla cim bi ponovo zasadjeni vocnjaci poceli da donose rod.
Povrsina preduzeca bi bila obnovljena zasadima jabuke, kruske, sljive, breskve, kajsije, lesnika, aronije, borovnice, dzenerike, itd…
Drzava Srbija bi ostala vlasnik tog preduzeca sve do momenta dok ne isplatim i poslednji dinar duga i kredita uzetog od drzave. Napominjem kredita, jer ne trazim od drzave Srbije bespovratna sredstva za zaposlene. Osim ovoga, drzavi Srbiji sam raspolozen da svake godine ponudim 5% od ukupnog prometa do isplate duga. Danasnji dug mora da miruje i da se vise ne zaracunavaju kamate do konacne isplate.
Kada bismo postigli dogovor i preduzece profunkcionisalo, otvorila bi se mogucnost za razvoj zavisnih privrednih kapaciteta:
1. Pokretanje rasadnika za kalemljenje sadnica
2. Pokretanje pogona za kopanje bunara
3. Pokretanje fabrike za proizvodnju protivgradnih mreza
4. Pokretanje pcelarske proizvodnje neophodne za zaprasivanje vocarskih zasada
5. Pokretanje pogona za proizvodnju sokova
6. Pokretanje pogona za susenje voca
7. Pokretanje destilerije za proizvodnju alkoholnih pica
8. Osnivanje transportnog parka
Ukupna novcana sredstva potrebna za funkcionisanje ovoga preduzeca sa svim zavisnim delatnostima bi se utvrdila zajednickom komisijom koja bi odmah zapocela rad.
Da li se drzavi Srbiji isplati da ulozi novac u ovakvu investiciju i da joj sva sredstva budu vracena? Misljenja sam. Da.
Sve pomenuto je izvodljivo ako napravimo prvi korak: sednemo, porazgovaramo i odlucimo da obnovimo proizvodnju sta je najbolje za ovo preduzece, narod i drzavu Srbiju.
Od izuzetne vaznosti je da se ceo proces brzo zavrsi kako bi u septembru mogli da udjemo u vocnjak i oberemo postojeci rod. Ne smemo da dozvolimo da ovaj rod organskog kvaliteta propadne pred nasim ocima.
Cilj preduzeca
Moja namera i cilj su da od toga preduzeca napravim vrhunsko preduzece za proizvodnju: voca i proizvoda od voca, vocnih sokova vrhunskog kvaliteta prepoznatljivih svugde u svetu i vocnih zestokih alkoholnih pica vrhunskog kvaliteta.
Svaki kvadratni metar se mora iskoristiti i posaditi vocem, navodnjavanje vocki sistemom „kap po kap“, kompletno svi vocnjaci da se pokriju protigradnim mrezama, sa minimalnom upotrebom hemiskih sredstava, sa sistemom koji ce da stiti vocnjake od niskih temperatura, a da prinosi budu maksimalni, sa mehanizacijom koja ce biti najmodernija i najsavremenija, preduzece u kojoj ce naucnici iz oblasti poljoprivrede biti stalno prisutni. Cilj mi je biti u toj oblasti prvi u svetu. Bog nam je dao podneblje, klimu i zemlju, a na nama je da to maksimalno iskoristimo. Ako mogu Italijani i Holandjani, mozemo i mi.
Zarada preduzeca
Sav novac koji bi bio zarada ili dobit preduzeca ostaje u Srbiji i sluzice daljem razvoju Srbije. Po godisnjem obracunu novac nece biti iznosen iz zemlje i nece sluziti razvoju drugih zemalja kao sto je to danas slucaj sa stranim investitorima.
Pozvao bih sve sposobne ljude koji istinski vole proizvodnju da traze od drzave propale poljoprivredne sisteme, da ih preuzmu i pokrenu proizvodnju. Ovu drzavu i privredu ne moze niko drugi sem poljoprivredne proizvodnje izvuci iz ove krize.
Arnaut Mile
