Stanje sa srpskom naukom danas:
Svi elitni strucnjaci i naucnici odlaze iz Srbije iz dva razloga i to: sto ne mogu da dobiju adekvatan posao i zbog neorganizacije drustvenog zivota i rada u Srbiji koja ovde vlada ne decenijama nego vekovima. Neorganizacija zivota i rada je ovde sistem zivota. Oni koji su se usudili da ostanu ovde se od sirokih narodnih masa smatraju nenormalnim ljudima. zao mi je sto je to ovako, ali to je surova istina. Nije sramota priznati istinu. Sramota je ovo sto mi kao zajednica radimo protiv nauke. Mi smo rasadnik visokoobrazovanih i svetskih priznatih strucnjaka koje mi uglavnom obrazujemo, a onda ih damo drugim zemljama da ih oni iskoriste za svoje ekonomske interese. Nas problem je nase ekonomsko neznanje koje se prenosi kroz gene generacijama i neizmerna zelja da ovakva situacija neorganizacije privrednog i drustvenog zivota ostane sto duze. Ovaj samoubilacki mazohizam ja ne razumem. Kod nas je postala drustvena norma da visokoobrazovani naucnici i strucnjaci odlaze iz zemlje na rad. Meni to nije normalno.
Danas u Srbiji radi 2/3 visokoobrazovanih ljudi u drzavnoj administraciji od lokala do vrha drzave. Samo 1/3 visokoobrazovanih ljudi radi u privredi. (Izvor: izjava nemackog ambasadora na jednom seminaru). Moze li privreda da ide napred sa tako malim visokoobrazovnim kadrom. Ocigledno nemoze. Meni ovakva situacija nije normalna.
Moj predlog za pokretanje srpske privrede je:
U buducnosti ekonomija srpskog drustva mora da bude oslonjena na dva stuba ili dva instituta.
Prvi stub, je Ekonomski institut. Funkcija Ekomonskog Instituta mora da bude: prikupljanje i analiza ekonomskih kretanja i desavanja u svetu i Srbiji. Na osnovu prikupljnih podataka preko ljudi iz ambasada Institut pravi analizu i Vladi na vreme ukazuju na promene i pravce kretanja ekonomije u svetu i sta mi tu treba da uradimo da bi mi sto vise profitirali. Ekonomski Institut mora da preraste u Srpsku ekonomsku obavestajnu sluzbu. To bi bio Institut drustvenih nauka sa potpunom nezavisnoscu od bilo koje vlasti. O funkcijama i sistemu organizacije Ekonomskog Institutu sam vec pre pisao.
Drugi stub srpske ekonomije mora da bude danasnji VTI ciji naziv treba promeniti u Naucno Tehnicki Institut (u daljem tekstu NTI). Njegova funkcija mora biti da u praksi kroz davanje tehnologija proizvodnje materijanih dobara primenjuje prirodne i tehnicke nauke.
Pogledajmo realan svakodnevni primer iz nasih zivota:
Svaki biznis u pocetku ima tri problema: sta proizvoditi, koju i kakvu tehnologiju koristiti i gde naci pare za taj posao.
Danas u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji bi se bavili proizvodnjom ali ne znaju kojom i stoga u samom startu mnogi od njih i odustaju. Ne znaju sta da rade. A radili bi da znaju. Pomognimo im, jer im kao zajednica pomoci mozemo.
Prvi problem “sta proizvoditi” lezi u Carini, kojoj sam se vec obratio da javno na svom sajtu objave spisak i kolicine uvezenih roba. Uprava Carine je ovaj moj zahtev odbila. Odbila ga iz dva razloga. Prvi razlog je neznanje rukovodeceg kadra. Drugi razlog je namera da se privreda drzi u kavezu, jer ako je ekonomija u kavezu oni tamo mogu da budu na funkcijama. Obratio sam se i Predsedniku Srbije i Premijeru Vlade Srbije i trazio da se na svakom sajtu: Predsednika, Vlade i Minstarstava, svake lokalne samouprave i svake drzavne firme i institucije i u medijima objave gde se mogu naci podaci o vrsti i kolicinama uvezenih roba.
Objavom na sajtu Carine o uvozu i kolicinama uvezene robe ovaj potencijalni proizvodjac je vec dosao do resenja prvog problema sta proizvoditi i vrlo vazne informacije o trzistu i potrebnim kolicinama za odredjenim proizvodom a to je vrlo, vrlo jeftina i merodavna informacija.
Samo da napomenem da sam danas opet u maloprodaji u “Uradi sam” nasao drske za cekice po ceni 150 dinara uvezene iz Belgije. Imamo sumu, imamo nezaposlene, imamo i slobodne strugove za drvo ali nemamo organizaciju privrede i sposobne ljude na carini koja treba javno da nam kazu koliko se tih drski za cekice uvozi pa da to mi proizvodimo a ne da tumaramo ulicama: nezaposleni, depresivni i razocarani. Na desetine hiljada je ovakvih primera. Ako zaposlimo samo jednog coveka na proizvodnji drski za cekice dobro je. To je jedan problem manje.
Drugi problem potencijanom proizvodjacu je tehnologija proizvodnje.
Danasnji VTI mora da dopuni svojnu delatnost i da radi sem vojne i u civilne svrhe. Tu moraju strucnjaci i naucnici sa VTI kao i ostalih drzavnih prirodnih i tehnickih Fakulteta i Instituta da znanje pretvaraju u tehnologiju. Danasnji VTI ili buduci NTI mora da bude krovna institucija prirodnih i tehnickih nauka koji se finansiraju iz budzeta. Na hiljade projekata danas lezi u ladicama nasih naucnika i svetlo dana tesko da ce da vide a ovo je sansa da mogu videti svetlo dana. Za svaku datu tehnologiju NTI treba da trazi akcije (10, 20, 30 ili 40%) u toj firmi i profit od tih akcija ce biti isplacivan NTI svake godine. Ubuduce NTI nesme da zavisi samo od novca koji dobija iz budzeta nego mora da ima i sopstvene prihode od kojih moze da finansira nova istrazivanja i u vojne i u civilne svrhe. U buducem vremenu od tog novca moze da zadrzi i plati svakog strucnjaka ili naucnika u Srbiji i ne da mu da ode vani i tako jos vise ojacamo nasu nauku. Moje vidjenje tog Instituta je da u buducnosti za 10, 20 ili 30 godina preraste u nesto poput americke NASE.
Navescu Vam sada primer rasipnistva trenutne vlasti i njihovih kadrova u Beogradu i kako se to moglo drugacije uraditi. GSB je uveo novi sistem naplacivanja karata Bus Plus. Kada sam prvi put seo u GSB i video sistem i opremu prosto sam ostao zapanjen kakva je to prevara i kako je to proslo bez ikakve kritike zasto taj sistem, softver i oprema nisu proizvedeni u Srbiji. Neko je kritikovao procenat koji se daje strancima a niko ne kritikuje zasto taj softver i oprema nisu proizvedeni kod nas. Taj sistem naplate, softver i semu opreme je mogao da uradi VTI ili Institut “Mihailo Pupin” i da oni u narednim godinama ubiru deo para a ne ovako dali posao i pare strancima. Konkretnu proizvodnju opreme je mogla da uradi neka domaca firma i tako da zaposlimo svoj narod. Samo tako se zaposljava narod. Hoce li mi neko reci da ta dva instituta nisu mogli napraviti tu tehnologiju, da ne znaju taj posao. Postoji cela paleta elektronske opreme danas gde je potrosnja u Srbiji dosta velika koju danasnji VTI moze da uradi i za kratko vreme i za male pare, ali on ne zna ni koju opremu niti u kojim kolicinama su potrebe jer to carina krije. Zasto carina to krije i zasto radi protiv interesa privrede Srbije. Ovo je vrlo ozbiljno pitanje i treba se pozabaviti njime.
No, da nastavimo.
Ovaj potencijalni proizvodjac je vec resio dva problema: trziste i tehnologiju. Ostao mu je problem gde naci pare za pokretanje te porizvodnje.
U ovoj godini Vlada Srbije je predvidela ako se ne varam 300 miliona Evra za investiranje. Sem ovog novca Srbija ima i devizne rezerve. Ja bih prvo stavio rezervu dali mi uopste imamo devizne rezerve a ako ih imamo onda je to dobro i u prvoj godini bi iz deviznih rezervi uzeo 2 milijarde evra i ulozio u reindustrijalizaciju Srbije iskljucivo u novu proizvodnju na osnovu carinskih izvestaja o kolicinama i vrstama uvezene robe. Ta reindustrijalizacija bi bila prvenstveno u nerazvijenim opstinama i opstinama koje se brzo prazne da se iseljavanje uspori i zaustavi i tu bi bilo ulozeno 90% sredstava za reindustrijalizaciju. (Napomena za devizne rezerve: Nije mi jasna politika NBS da dinar pada u odnosu na propali Evro a imamo kako kazu tolike devizne rezerve. Mozda mi devizne rezerve uopste nemamo ili su date negde nekom pod dugim rokom od koga smo vec digli ruke pa evro onda divlja. Ako postoje devizne rezerve odmah ih i fizicki vratiti u Srbiju).
Sada potencijalni proizvodjac ima trziste i tehnologiju i mesto odakle da trazi pare i sve dalje zavisi od njegove sposobnosti. Nasa prednost u odnosu na zapadne zemlje je u tome sto mi imamo za njih vrlo jeftinu radnu snagu a samo nam je potrebna masovnost proizvodnje da bi popravili konkurentnost nasih proizvoda. O konkurentnosti nase robe i kako je popraviti u jednom od narednih tekstova. To je za nas vrlo, vrlo bitna tema.
Uzecu primer kako bi moj predlog izgledao i finkcionisao u buducnosti:
Neka firma zeli da napravi fabriku svetskog glasa za proizvodnju rucnih elektricnih alata.
Na sajtu carine ta firma odmah nadje podatke koliko je kojih alata uvezeno u Srbiji u toku jedne godine. Sklopi Ugovor sa NTI o pokretanju te proizvodnje.
NTI rastavi svaki rucni elektricni alat koji ima na trzistu u najmanje delove i pravi crteze novog alata koji ce u sebi da sadrzi najbolje iz svakog od alata od svih proizvodjaca te za svoje usluge trazi recimo 40% akcija te nove fabrike alata. Takodjer ispituje i trziste nabavke delova i koliko se od tih potrebnih delova moze proizvesti u Srbiji a koliko se mora uvoziti i kako izvrsiti supsituciju tog uvoza.
Sa tim Ugovorom firma ide u Razvojnu Banku Srbije (koja mora da se osnuje) koja odlucuje dali ce to finansirati ili ne a nema razloga da ne finansira je takva fabrika ovde ne postoji.
Ukoliko drzava Srbija organizuje po predlozenom modelu Trgovacku akademiju ta firma uzme komercijaliste ili trgovce koji su zavrsili Trgovacku akademiju onda je prodaja obezbecena ne samo u Srbiji nego i u inostranstvu. I tako bi to radilo.
Sta bi se ovim sistemom rada dobilo:
Prvo: zaustavio bi se sadasnji sistem rasta nezaposlenosti.
Drugo: lokalne samouprave bi ozivele i bio bi zaustavljen trend stvaranja bede u vecim gradovima gde nema posla do povratka gradjana u rodne nerazvijene opstine te bi poraslo zaposljavanje.
Trece: krenula bi reindustralizacija Srbije i stvorila bi se preko potrebna nada u bolja vremena i bolje sutra.
Cetvrto: pao bi uvoz robe a samim tim bi padao i devizni deficit i krenuli bi ka suficitu a suficit uz jacanje proizvodnje je znak snage drzave. Valjda bi nesto preteklo i za izvoz. Budzet bi bio puniji i presao bi u suficit pa bi se moglo razmisljati i o novim investicijama u infrastrukturu.
Peto: zaustavio bi se trend odlaska nasih strucnjaka i naucnika a samim tim bi i konacno nauka usla u privredu.
Sesto: NTI bi mogao da sam organizuje i sajmove znanja i tehnologije te ponudi danasnje projekte da se izvade iz ladica i vide svetlo dana. Umesto danasnjeg kupca postali bismo izvoznici tehnologija.
Sedmo: svi nasi danasnji politicki i teritorijalni problemi koje imamo bi brzo izgubili na snazi jer bi pritisak brzo opao. Organizovanu celinu ne mozete ucenjivati niti je napadati, napadaju se neorganizovani i nedoreceni sistemi.
Osmo: mi smo stara nacija koja nestaje a reindustrijalizacijom cemo stvoriti prve uslove za povecanje nataliteta.
Moje je misljenje da je ovo put izlaska iz vekovne krize u kojoj se nalazimo. Da bismo isli sto brze potrebno nam je znanje a kako do znanja pisao sam u temama o prekoj potrebi osnivanja cetiri Akademije i to: trgovacke, ugostiteljske, turisticke i finansijske.
Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs