Gledajuci danas situaciju u privrednoj grani veletrgovine u Srbije moze se zakljuciti sledece:
Mi Srbi i gradjani Srbije nemamo nijednu relevantnu firmu koja bilo sta predstavlja u trgovini na veliko, a da je u rukama i vlasnistvu Srba ili gradjanina Srbije. Sve kompanije koje se bave ozbiljnom trgovinom na veliko su u rukama stranaca.
Zasto je to tako:
Prvo: bile su dugo sankcije i te sankcije su razorile velike sisteme poput „Geneks“-a i ostalih uvozno-izvoznih firmi kojima vise ni imena ne pamtimo. Kadrovi su napustali te sisteme i svako od njih je krenuo u sopstveni biznis gotovo bez dinara u dzepu. Ti kadrovi su radili na sitno u datim uslovima, ali za sebe dovoljno. Odgovornost za to rasipanje kadrova snosi tadasnja vlast.
Drugo: Uslovi trgovanja su se u tih 10 godina znacajno izmenila u svetu, mnoge firme su se udruzile, mnoge i propale, mnoge i novoosnovane. Internet je stupio na scenu. Srbima nije specificno da medju prvima jure ka inovacijama i tu smo izgubili znacajno vreme.
Trece: kada su pale sankcije u Srbiju su polako dolazili ino trgovacki sistemi koji su dosli na prazno i opustoseno trziste sa kapitalom vecim i do 10.000 puta od kapitala u tom momentu najvece i nejprofitabilnije firme u Srbiji. Vrlo brzo su se uklopili u cenovnik koji je bio nekoliko puta veci od cenovnika u njihovoj maticnoj drzavi i izbili na celo glavnih snabdevaca proizvodnje koja se tek malo pokretala. Danas proizvodnje koje postoje se uglavnom snabdevaju od ino veletrgovaca, sto jos vise otezava domace veletrgovce.
Cetvrto: danas je situacija takva da domace firme u Srbiji uvoze robe ali na male kolicine i uglavnom vec upakovana u manja pakovanja jer nemaju gotovog novca za vece kolicine i u rinfuzu sto mogu da urade strane kompanije koje su ovde osnovale svoja predstavnistva ili firme.
Peto: Srbija nema skolovane domace trgovce-komercijaliste koji znaju u oblasti gde imaju najeftiniji repromaterijali. Danas u Srbiji postoje nekavi seminari koji su skupi i traju najvise par dana a sta se moze neuciti o trgovini za par dana. Gotovo nista.
Sesto: stanje sa danasnjim trgovcima-komercijalistima u Srbiji se najbolje vidi u izvozu proizvoda iz Srbije ili sirovina da budem precizniji. Recimo, mi imamo nejbolje maline u svetu ali nikako da zaradimo na njima a cena u svetu se krece i do 50 puta visa od cene kod proizvodjaca. Mi nemamo trgovce imamo najobicnije kupce i oni kupuju robe gde nadju a ne gde je jeftinije i stoga se desava da recimo uvozni proizvod srpske kompanije je dosta skuplji od istog proizvoda ino veletrgovca u Srbiji.
Sedmo: danas je takva situacija da mnoge manje firme iz Srbije nece da prodaju robe u zemlje u okruzenju jer imaju probleme sa PDV-om koji moraju da plate a ne mogu da ga obracunaju kupcu i tako jos vise otvaraju prostor poslovanju ino kompanija. Dokumentacija je dosta komplikovana jer na izvozu prodavac mora da dokumentacijom pokaze ko je uvoznik te robe u Srbiju, a to niko ne zeli. Drzavna administracija mnogo vise opterecuje tu trgovinu nego sto pomaze izvoz.
Kako ovakvu situaciju izmeniti u nasu korist.
Prvo: mora se priznati i shvatiti istina i zeleti promenu postojeceg stanja.
Drugo: mora se krenuti u ukrupnjavanje malih firmi osnovanih u Srbiji u jednu firmu da bi se smanjili troskovi poslovanja. Drzava treba da ovakvu praksu da potpomogne kroz vrlo povoljne kredite.
Trece: mora se osnovati Trgovacka akademija. Cilj akademije mora da bude stvaranje osposobljenih trgovaca kako za uvoz tako i za izvoz roba. Skolovanje mora da traje najmanje 1 godinu. Predavaci moraju da budu najpriznatili i najpoznatili kako teoreticari tako i prakticari iz sveta i zemlje. Na skolovanje mogu da idu samo deca koja znaju tecno govoriti, citati i pisati engleski jezik a pozeljno je da govore jos neki jezik. Sva predavanja se snimaju da ih sledece generacije mogu koristiti. Po zavrsetku akademije polaznici dobijaju diplome samo da su pohadjali akademiju. Novac za ovu akademiju se obezbedjuje iz Budzeta Srbije. Ovu akademiju godisnje treba da pohadja 2.000 polaznika.
Sta bi se dobilo ovom akademijom?
Prvo: konkurentnost srpske privrede ce se vrlo znacajno povecati jer cemo imati sposobne ljude koji ce nalaziti kako jeftine repromaterijale tako ce i vrsiti prodaju nasih proizvoda po najvecim ili najpovoljnijim mogucim cenama.
Recimo primer, imamo sposobnog trgovca-komercijalistu u poljoprivrednoj Zadruzi i on ce na vreme da obezbedi trziste za zadrugare po cenama koje su najpovoljnije a do te informacije najpovoljnije cene je dosao preko prikupljenih informacija o proizvodnji tog proizvoda ne samo u zemlji nego i u okruzenju i u svetu.
Drugo: sposoban trgovac moze samo da zaposljava nezaposleno stanovnistvo, jer nama nedostaje trziste a ne radna snaga mi radne shage imamo na pretek.
Trece: kada je izvoz u pitanju drzavna administracija mora da bude sklonjena sa puta izvoza. Problem PDV se mora razresiti u izvoznim poslovima. Da li nekim potvrdama o izvozu ili na neki drugi nacin to se mora videti.
Cetvrto: vremenom treba da postanemo „igraci“ gde nijedan veci posao u svetu ne moze da se odradi a da mi u njemu ne ucestvujemo na ovakav ili onakav nacin kao na primer danas Nemci.
Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs