Ministru poljoprivrede g-dinu Knezevicu!
Premijeru Vlade Srbije g-dinu Dacicu!
Predsedniku Srbije g-dinu Nikolicu!
Obracam Vam se na ovakav javni nacin sa jedne strane da Vam pomognem koliko mogu, jer tu obavezu osecam kao covek koji zivi u Srbiji medju ovim narodom i u ovom vremenu i sa znanjem i vizijom koju imam, a sa druge strane da javnost ipak zna, da ne mozete kasnije da kazete da niste znali.
Da biste bolje i brze shvatili sta je razvijena poljoprivreda najbolje je da preko Google Earth-a pogledate u Spaniji na Mediteranskom delu opstinu Ejido gde ima plastenika na jednom mestu oko 430 km2. Potom da pogledate u Holadiji jugozapadno od Haga mesto Maasdijk staklenike u povrsini od 110 km2. Kada to budete videli shvaticete gde je nasa poljoprivreda.
U razvijenim zemljama sveta svega do 5% stanovnistva radi u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ta primarna poljoprivredna proizvodnja je osnov za dalju preradjivacku industriju koja opet zaposljava veliki broj ljudi. Mi danas u Srbiji nemamo ni primarnu proizvodnju ni preradjivacku industriju i to iskljucivo zahvaljujuci nesposobnosti ili zloj nameri prethodnih vlasti.
Ovaj moj predlog preuredjenja poljoprivredne proizvodnje ce biti podeljen u nekoliko delova i bice Vam slat jedan po jedan deo kako ga budem napisao.
Ova tema ce biti navodnjavanje Srbije.
Ova godina je toliko katastrofalna da nemam reci, ne toliko zbog suse koliko zbog naseg srpskog neznanja, javasluka i neodgovornosti. U poslednjih 22 godine ja mislim da je ovo sedma ili osma susa. Ukupna steta od svih susa se krece oko 20 milijadi evra. Izgubljena dobit u tim godinama je preko 30 milijardi evra. A mi danas kukamo i klecimo za par milijardi pomoci a ovamo smo bacili 30 milijardi koje nam je Bog nudio ali mi necemo da uzmemo nego bas hocemo da trazimo zajam koji nikada vratiti necemo moci.
Narod koji tako razbacuje svoje prirodne resurse ne zasluzuje bilo kakvu pomoc od bilo koga. Postavio bi pitanje da li takvom narodu treba i oduzeti pravo na upravljanje prirodnim resursom kao sto je kvalitetna obradiva zemlja. Da li je cilj prijasnjih i ove vlasti da nam se to pravo oduzme to Vi znate.
Skoro sam citao da se vode u Srbiji nalaze u tri sloja. Prvi sloj je do 30 metara pod zemljom, drugi sloj je do 200 metara i treci sloj je od 600 do 800 metara dubine. U nekim drzavama gde kise ne padaju i po tri godine bunare kopaju od 2.000 do 5.000 metara dubine i tako resavaju problem vode za pice i navodnjavanje.
Negde cemo imati potrebe za busenjam bunara a negde i za gradnju bazena i dovlacenje vode do tih bazena iz reka i kanala i onda slobodnim padom na obradive povrsine.
Moj predlog je sledeci:
Da konacno jednom kao Ministarstvo poljoprivrede krenete u navodnjavanje Srbije. Nemojte jednu jedinu rec progovoriti u medijima o potrebi navodnjavanja, samo jednom konacno krenite u poslove navodnjavanja.
Dacu Vam jedan prost primer.
Na autoputu ka Novom Sadu na brdu pre mosta kod Beske sa desne i leve strane autoputa ima idealan prostor za gradnju bazena za vodu koji moze da pokrije desetine hiljada hektara vodom. Kilometar nize se nalazi Dunav i samo je dovoljno spustiti cevi do Dunava, postaviti pumpe, dovuci potrebnu struju i krenuti u punjenje bazena. Napravite na vrh brda jedan bazen iznad zemlje od recimo 2 miliona m3 i dobicete ogromnu vodu za navodnjavanje sa prirodnim padom do Beograda. U toku najvece suse mozete sa tom kolicinom da snabdete svu obradivu zemlju. Prolazio sam ovih dana autoputem, tuga je gledati kukuruz kako propada, kako suncokret propada, kako secerna repa propada, u stvari tuga mi je gledati nas ovako jadne i nesretne zajedno sa svim nasim dosadasnjim vlastima kako nam Bog nesto nudi i daje a mi necemo pa necemo to da iskoristimo.
Vecih filozofa i znalaca od nas ne postoji na ovoj zemaljskoj kugli kao ni ljudi koji jadnije i bednije zive.
Verujem da se sa tih bazena moze snabdeti sigurno 30% Srema vodom za navodnjavanje. Bazenima na rbruskoj Gori moze da se pokrije ostatak potrebe za vodom za navodnjavanje u ostatku Srema. Dovoljno je samo posle da se metar ili dva metra ispod zemlje sirokim cevima napravi mreza i da se na svakoj njivi izvuce voda vani da bi se onda po jednom hektaru voda sa tog izvora vode razvuce za navodnjavanje da li kap po kap ili prskanje vodom.
Sto se tice Vojvodine tu imamo jednu mrezu kanala iskopanih Bog zna kada koji se jako malo iskoriscavaju i to njive uglavnom pored samog kanala ili dok mogu creva da dosegnu. Moj predlog je da se grade bazeni na brdascima pored kanala a ta brdasca bi se gradila od smeca kog imamo na sve strane. Od gradjevinskog suta do otpadaka iz kuce. Odredi se lokacija ogradi zemljom i puni smecem, usred smeca se iz zemlje grade noseci stubovi za bazene. Dovozenjem smeca brdo raste a sa strane se stalno stavlja zemlja da se smece ne rastura, kada se stigne do vrha sa smecem ono se pokriva zemljom i posade se recimo stabla da to lepo izgleda a na vrhu brda su bazeni. Ti bazeni mogu onda da pokriju ogroman prostor obradive zemlje. Ovu praksu sa bazenima mozete primeniti svugde u Srbiji gde za to postoje uslovi. Gde ne postoje takvi uslovi neka se kopaju ili buse bunari, dubina bunara je nebitna koliko nam je bitno da dodjemo do kvalitetne vode kako za pice tako i za navodnjavanje. Koristiti znanje ljudi koji znaju tacno da odrede mesta gde ima vode.
Prvo treba da se osnuje neprofitno preduzece “Navodnjavanje Srbije” koje bi u svakoj opstini imalo svoj ogranak, opremu i ljude koji bi radili u toj opstini.
Sada da vidimo kako da nadjemo finansije za tako nesto.
1. Kao ministar i clan SNS zahtevajte da se Skupstina Srbije svede sa sadasnjih 250 na 51 narodnog poslanika. Tu bi se ustedela ogromna sredstva. Ionako u Skupstini nema vise od 50 poslanika na raspravama. Vasa stranka je u predizbornoj kampanji obecavala smanjenje poslanika na 150 a ja vam kazem da je dovoljno i 51 poslanik u Skupstini Srbije.
2. zahtevajte da plata svakog poslanika ne sme da bude veca od 1.000 evra. Kome god se ne svidja ta plata ne mora da bude narodni poslanik. Biti narodni poslanik je iznad svega cast za svakog coveka. Pitajte svakog gradjanina i on ce Vam reci da je sasvim dovoljan 51 poslanik. Ispunite izborno obecanje Vase stranke dato gradjanima.
3. Neka se uradi jedan veb sajt preko koga bi se prenosila zasedanja Skupstine i tu biste ustedeli ogromna sredstva koja danas placate RTS-u.
4. Trazite gasenje vladinih Agencija. Holandija kao vrlo razvijena zemlja ima svega 10 agencija. Nemacka mislim da ima sedam agencija. Danas u Vladi Srbije radi verujem oko 30.000 ljudi. Tacan broj zaposlenih u Vladi je nemoguce naci. U ovoj eri kompjuterizacije sasvim je dovoljno da danas radi do 5.000 ljudi sa daljom tendencijom opadanja jer se mnoge stvari mogu resiti dobrim softverima. Drzava se ne zaduzuje radi investicija u proizvodnju nego radi plata javnog sektora i pe&e#1079;ionera. Neka se danas otpusti visak iznad 5.000 ljudi, neka se te pare usmere na finansiranje navodnjavanja Srbije. Drzava i narod ce propasti zbog necije zle volje i danasnje volje Ministra Dinkica da ti ljudi tamo ostaju i primaju nezaradjene plate. I tim ljudima tamo je jasno da moraju da odu. Jasno mi je da bi se u tom momentu smanjila kupovna moc ali sa druge strane to je vestacka kupovna moc koje dolazi iz zaduzivanja drzave a ne iz zarade privrede. Ovde se takodjer mogu ustedeti ogromna sredstva. A i tako se moze doci do prihoda od izdavanja viska prostora koji ti ljudi danas zauzimaju.
5. zahtevajte da nijedna plata zaposlenih u ministarstvima ili u danasnjim agencijama do ukidanja ne sme da bude veca od 1.000 evra. Ne da se plate drugima povecavaju nego da se plate iznad 1.000 evra smanje. Kome god se takva plata ne svidja neka odmah napusti radno mesto i potrazi posao u privatnom sektoru.
6. zahtevajte ukidanje bilo kakvih otpremnina zaposlenih u javnom sektoru. Recimo, po sadasnjem pravu bivsi guverner ima pravo na 6 mesecnih plata u visini negde oko 42.000 evra. za sta? za nerad? Trazio sam od Guvernera da elektronsko placanje za privredu radi od 06-22 sata, sedam dana nedeljno ali njegov kabinet je to odbio, ma zabole ih za srpsku privredu i njene probleme. Samo taj potez bi makar za jedan procenat povecao likvidnost srpske privrede ali srpska privreda ih nikada nije interesovala.
7. zahtevajte privremeno ukidanje autonomije Vojvodine na 15 ili 20 godina a da se ta sredstva koja se danas koriste za odrzavanje Autonomije preusmere na navodnjavanje Srbije. Ne postoji gradjanin u Srbiji koji nece ovu ideju podrzati. Sta ce politicari govoriti to me zaista ne interesuje. Dovoljno mi je ovog jada i bede da bi ja brinuo o politikantima. Neka politikanti vode politiku ali bez para iz budzeta.
8. zahtevajte ukidanje placanja svih opstinskih odbornika u Srbiji te da se ta sredstva preusmere na navodnjavanje Srbije.
9. zahtevajte ukidanje nekih vrsta subvencija kao recimo na poljoprivredno zemljiste koje se obradjuje (u ovo ukidanje ne ulaze subvencije za mleko). I ti poljoprivrednici moraju nesto da izgube da bi nesto i dobili.
Takvo preduzece bi zaposlilo negde oko 1.500 ljudi te da im bruto plata bude i 15 miliona evra godisnje oni ce iskopati najmanje 15.000 bunara sto svakako nije malo u odnosu na danas. Verujem da bi za 15 ili 20 godina navodnili celu Srbiju te da bi problem vode u Srbiji bio trajno resen. Mi drugog realnog izvora finansiranja za resavanje ovog problema nemamo.
Ja kao gradjanin ove zemlje ne zelim vise slusati o susama i gubicima od tih susa jer kako se klimatski uslovi menjaju, susa ce da bude sve vise i vise. Nebitno mi je ko je odgovoran za klimatske promene. Ove godine drzave koje imaju svoje sisteme navodnjavanja ce dobro da zarade jer ce cene hrane da skoce. Mi smo tu sansu izgubili zbog neznanja, nesposobnosti, javasluka i neodgovornosti svih dosadasnjih vlasti.
Pokretanjem ove akcije pokrenucete i proizvodnju plasticnih cevi veceg i manjeg promera u Srbiji i tako cete dovesti do zaposljavanja naseg naroda. Imacemo i daleko vecu potrebu za protivgradnim mrezama, plastenicima, staklenicima koje se mogu proizvoditi u Srbiji. I to su nova proizvodna radna mesta. Imacemo sta i da izvezemo i da preradimo i eto novih radnih mesta. Eto gde zaposliti narod koji treba da izgubi radna mesta danas u javnom sektoru. Samo proizvodnja moze Srbiju da izvede iz krize.
Druga tema o kojoj bi danas govorio je da ako se ne varam od 2013 godine pocinje vreme kada ce nase poljoprivredno zemljiste moci da kupuju stranci. Sa ovakvom pameti i stepenom licne i drustvene odgovornosti siguran sam da cemo u sopstvenoj zemlji vrlo brzo biti stranci. Takvu sudbinu je vec dozivela Rumunija. Cene poljoprivrednog zemljista su danas nenormalno niske i bicemo lak plen strancima da pokupuju svo obradivo zemljiste za sitne pare.
A onda cete morati navodnjavati to zemljiste po njihovom zahtevu ali o nasem trosku i bicete srecni.
Stoga Vam predlazem da kao Ministar poljoprivrede zahtevate promenu tog zakona i trazite odlaganja roka od 2013 godine za jos 20 godina. Dok ne stvorimo uslove da cena tog zemljista znacajno skoci.
Do sada su vec neke kolicine obradivog zemljista u vlasnistvu stranaca a to je protivno postojecem Ustavu i zakonu te Vas molim i ocekujem od Vas kao Ministra poljoprivrde da pokrenete istragu i to zemljiste vratite pravom vlasniku a to je drzava Srbija.
Neka drzava Srbija danas krene u otkup poljoprivrednog zemljista na celoj svojoj teritoriji i to recimo po ceni od recimo 150 evra po jednom hektaru. Ko posle bude zeleo da od drzave otkupi to zemljiste moze da kupi samo „pravo trajnog koriscenja“ ali ne i pravo vlasnistva nad tom zemljom i to za istu cenu od 150 evra. U medjusobnom Ugovoru sa potencijanim kupcem da se unese odredba da to „pravo trajnog koriscenja“ ne moze nikom da se proda. Ukoliko taj kupac zeli da napusti tu obradivu zemlju on drzavi vraca zemlju a drzava njemu vraca iste pare po kojoj je i platio to „pravo trajnog koriscenja“ obradivog zemljista.
Cenu sam naveo kao primer ona moze da bude negde veca negde manja, ovde je bitan sistem koji treba da funkcionise u buducnosti.
zemlja je jedina materija na zemaljskoj kugli koja se ne moze napraviti i proizvesti. Doci ce vreme kada ce ona biti izuzetno skupa.
Sledeca tema ce biti vocarstvo i stocarstvo.
Arnaut Mile
Autor predloga ekonomskog programa
www.ekonomski-program.rs