G-dine Gradonacelnice!
Obracam Vam se sa jednom idejom i predlogom kako tu ideju sprovesti u delo.
Naime, radi se o Ratnom Ostrvu, podrucju koje se nalazi 1 kilometar od centra Beograda velicine oko 1.5 km2 a koji je potpuno zapusten. Potpuno mi je nelogicno da takvo parce zemljista u srcu Beograda par stotina metara od Kalemegdana, na uscu dve reke, okruzen sa svih strana vodom lici na dzunglu u koju nema nikakva prilaza.
Moj predlog je da to ostrvo pretvorimo u jedan svetski trgovacko bankarski centar sa visokim zgradama, berzom, sirokim bulevarima, lepim akva centrom, zabavnim parkom, trgovackim centrima, zgradom opere, lepim galerijama, muzejima, visokim tornjem, hotelima, megamarketima, restoranima, svim sto cini jedan veoma moderan svetski velegrad.
Zamolio bih sve koji su vec navikli na pricu o tome kako tamo zive posebne vrste ptica da ja volim ekologiju, ali da ne verujem da te ptice mogu da zive samo i iskljucivo na tom 1.5 km2. Malo mi ta prica nije logicna.
Za realizaciju ove ideje je potrebno vizija sta tacno hocemo, vreme izrade i nacin finansiranja.
Moj predlog ideje je:
Prvo: da napravimo dva mosta na Ratno ostrvo, i dalje preko Ratnog Ostrva na drugu stranu Dunava. Prvi most da napravimo nesto nize od Lida pa preko ostrva na drugu stranu Dunava a drugi most da uradimo u obliku slova Y ili T, jedan krak od Kalemegdana ka Ratnom Ostrvu, drugi krak sa Usca na Ratno Ostrvo i onda dalje jedan most na drugu stranu Dunava. Ukupna duzina svih 5 mostova bi bila oko 3 kilometra.
Drugo: da naspemo nekoliko metara sadasnje ostrvo peskom da bi izbegli mogucnost poplave. Uredimo obalu, marinama za camce, jahte i turisticke brodove.
Trece: Vlasnistvo nad zemljistem bi bilo u rukama Drzave Srbije a svi koji bi tamo ulagali i nesto gradili bi mogli na tom zemljistu da grade po principu da Drzava Srbija ima recimo 20% dobiti tog objekta. To pravo bi se prenosilo i na svakog sledeceg vlasnika. U slucaju propasti vlasnika zgrade, zgrada prelazi u vlasnistvo drzave Srbije. Taj princip, ne prodaje nego izdavanja zemljista u zakup u svetu postoji i poznat je recimo u Las Vegasu. Ali ja ne bih da taj prostor bude prostor za kockarnice i kladionice. Nijedna zgrada ne bi bila ispod recimo 50 spratova. Toranj da bude visine 400 matara. Da to bude poslovno, trgovacki i bankarski centar Evrope.
Sada da vidimo kako naci pare za tu ideju. Kako prvo sagraditi mostove koji su skupi.
Danas nasa privreda je imala i imace jos u buducnosti ogromne gubitke zbog toga sto preko Dunava postoji jedan most. Ogromne kolicine goriva su izgubljene na cekanja i dug put, (ekonomski gubici) mnogi vozaci su zbog nerviranja cekanja u kolonama imali ozbiljne zdravstvene posledice a o tome niti postoji niti se vodi bilo kakva evidencija ali smo u svetu narod koji ima najvise kardiovaskularnih problema (zdravstveni gubici). Ne kazem da je to uzrok ali sasvim sigurno ima i tu ucesca ta mala “sitna” nerviranja cekajuci u kolonama za prelaz mosta. Teren sa druge strane Dunava je zapusten a od centra grada nema vazdusne linije ni 1 kilometar. Sa druge strane Dunava ako se ne varam zemljiste je drzavno i trebalo bi da se tamo gradi stambeno naselje manjih zgrada recimo od 4, 6 ili 8 spratova.
Danas drzava nema pare za te mostove a ni kredite ne mozemo dobiti, prezaduzeni smo, a i nezaposlenost raste. Pare za ovu gradnju necemo imati narednih 50 godina jer nas most na Adi sa pripadajucom infrastrukturom toliko kosta da nema prostora za nova zaduzivanja. Cenu gradnje tog mosta sa pripadajucom infrastrukturom i sa pripadajucim kamatama cemo otplacivati decenijama i necemo imati pare za bilo kakvu novu investiciju u novu infrastrukturu u Beogradu. Besmisao gradnje bas ovakvog megalomanskog sporednog mosta ce nas kostati toliko da ovaj dug necemo otplatiti a doci ce vreme popravke ovoga mosta, tako da ce ovaj most kostati toliko da se tog duga nikada necemo resiti jer kada budemo pri kraju duga doci ce vreme rekonstrukcije.
Da se razumemo ovaj most nam je bio potreban ali ne ovakav a i daleko vise nam je bio potreban most preko Dunava nego preko Save. Mogao se uraditi i daleko jeftiniji i prostiji most posebno iz razloga jer ovo nije glavni most u Beogradu. Glavni most jos dugo vremena bice Gazela.
Onda preostaje da se okrenemo domacim rezervama i iz njih da gradimo mostove. Izgradnju mostova mozemo finasirati na nacin da svako pravno lice sa teritorije Beograda: preduzetnik, privredno drustvo, banka ili bilo koje drugo pravno lice mesecno izdvajaju onoliko novca koliko daju bankama na ime provizije za usluge platnog prometa. Ja ovoga momenta ne znam tacno koje su to pare u pitanju ali verujem da nisu male.
Izradu projekta i nadzora radova treba prepustiti Gradjevinskom fakultetu da to radi besplatno jer profesori i asistenti su ako se ne varam drzavni sluzbenici i taj deo posla bi mogli da odrade iz licnog, moralnog i poslovnog zadovoljstva i da im to bude jedna odlicna referenca. Gradjevinski fakultet bi ovim potezom dobio mnogo na referenci a bila bi mu to odlicna preporuka za nove poslove kako u zemlji tako i u svetu, a dobio bi i strane studente koji bi dolazili ovde da studiraju gradjevinarstvo i tako bi se finansijski jacala nasa gradjevinska nauka. Znaci, projekat imamo besplatno ili sa minimalnim troskovima. Obezbedjeno je redovno finansiranje svaki mesec u priblizno istom iznosu.
Od sakupljenih para mesecno se moze tacno videti koliko se moze mosta uraditi, neka je to i 25 metara mesecno, dovoljno je da svi mostovi budu gotovi za 10 godina. Ali cemo ga izgraditi bez dinara kredita. Za izvodjaca radova mora se uzeti konzorcijum domacih firmi da bismo zaposlili nase ljude i vojna gradjevinska operativa. Ako je potrebno da organizujemo i Omladinske Radne Akcije.
Onoga momenta kada premostimo Dunav i Savu mi smo zavrsili oko 40% posla. Ostaje nam dovlacenje peska radi podizanja nivoa i gradnja obale. Zavrsetkom tog posla zavrsili smo jos 30% posla, tada mozemo da pregovaramo sa zainteresovanim firmama i licima o davanju u zakup tog prostora pod jasno preciziranim uslovima koje zainteresovani moraju u startu da prihvate. Ti uslovi bi se danas precizirali.
Moj predlog je da ti placevi za poslovne zgrade bi se davali za recimo 1 evro. Placevi za zabavu, restorane, kafice i slicno bi se naplacivali na nacin da se prethodno naprave projekti objekta a onda trazi investitor koji bi taj plan gradnje unapred prihvatio i platio na javnom nademtanju a princip vazi kao i za poslovne zgrade. Od ostvarenog profita recimo 20% je vlasnistvo drzave, ukoliko vlasnik poslovno propadne objekat prelazi u vlasnistvo drzave Srbije.
Kako izvrsiti kontrolu troskova izrade mostova, nasipa i obale da ne bude zloupotreba novca. Vrlo prosto. Otvoriti jedan vebsajt gde bi se svakodnevno moglo videti koliki su i od koga prihodi, kao i kome je i zasto placeno, propraceno skeniranim dokumentom na kome jasno pise koje su to usluge ili roba koja se placa. Osnovati Upravni Odbor od naucnika i privrednika koji bi pratili izvodjenje radova, kontrolu prihoda i kontrolu placanja. Svi clanovi Upravnog Odbora bi radili taj posao besplatno. Zloupotrebe polozaja bi bile izuzetno stroge i propisale bi se Zakonom.
Sta bi se dobilo ovim nacinom finansiranja kroz vreme. Dobili bismo u centru Beograda 1 kilometar od centra, tri mosta na Ratno Ostrvo i dva mosta preko Dunava te odlican plac za svetski trgovacki i finansijski centar na kojima nebi bilo nikakvog duga niti kredita a mogao bi zaposliti veliki broj ljudi. Licno verujem da bi se ovaj posao mogao zavrsiti za vreme od 15 do 25 godina. Naravno, ukoliko bi se jos naslo nacina za finansiranje a nacina ima da recimo na mostu budu reklame nekih firmi koje bi te raklame placale i sl.
Mozda cete sada reci ili pomisliti u sebi. A zasta ce nam to kada smo svake godine kao narod sve manji i manji. Otprilike godisnje nas vise umre nego sto se rodi oko 30.000 ljudi. Pa vreme je za razmisljanje kako to zaustaviti i za novo naseljavanje Srbije.
Drzava prvo mora da organizuje da se dovode devojke da ozenimo nase seoske momke i tako zivne selo. Mnoga nasa sela su napustena, ne zivi vise tamo niko ili zive stariji ljudi. Treba odmah pokrenuti akciju za naseljavanje Srbije stanovnistvom iz prijateljskih zemalja. Dali ce biti zainteresovanih. Hoce, mozda mi mislimo da nece ali cvrsto verujem da hoce. Srbiji danas fali s obzirom na velicinu teritorije, na napustenu teritoriju i postojece prirodne resurse sasvim sigurno najmanje preko 10 miliona ljudi.
Sta bi ne samo Beograd nego i cela Srbija dobila ovom gradnjom:
Prvo: dobili bismo „zlatnu investiciju“ kroz vreme koja bi samo sve vise i vise zaposljavala ljudi. Troskovi te investicije niko nebi ni osetio na svom dzepu i takva investicija bi otvorila nadu ovom narodu u ovom vremenu teske krize. Takva investicija bi pokrenula i druge industrije u pocetku stidno ali kasnije sve vise i vise.
Drugo: Srbija najavljuje svetskim investorima da je Beograd buduci centar trgovacko bankarskih poslova u Evropi. Sama ta najava otvara i druga pitanja a jedno od pitanja je i cena zemljista ne samo u Beogradu nego i u celoj Srbiji. Mi od Srbije moramo da gradimo Svajcarsku.
Trece: Samo na tom ostrvu bi u buducnosti trebalo da se stalno zaposli preko 100.000 ljudi u trgovacko finansijskim poslovima.
Cetvrto: Obzirom na svrhu ostrva na ostrvo bi godisnje dolazili milioni ljudi kao turisti od cega bi veliku korist imao turizam a posredno turizam pokrece mnoge druge proizvodnje i tako se vrsi zaposljavanje ljudi.
Peto: Srbija koja sada ceka buducnost postaje drzava koja kroji buducnost. Buducnost ne moze da se gradi kratkorocno. Ona se gradi dug vremenski period.
Danas su nam Bugari uzeli fabriku automobila a mi smo sa kinezima bili najblizi i imamo Ugovor sa njima ali kinezi su ulozili u fabriku automobila u Bugarsku. To je nas promasaj jer na vreme nismo prvi doveli kineze da uloze u Srbiju a imamo toliko nezaposlenih. Pa resavajmo tu nezaposlenost jednom zaboga. Pozovimo sve koji imaju pare da dodju da uloze pare ovde.
Takodje, treba sto pre gledati kako premostiti Novi Beograd preko Save jednim pesackim mostom da u svako doba godine Ada bude deo Novog Beograda a ne preko puta Novog Beograda. Ako se ima samo malo dobre volje pare nije problem naci.
Takodje, imamo Avalu ali na njoj nemamo uradjena i opremnljena mesta za rostilj da posetioci mogu vikendom da odu gore, provedu dan i ne ostavljaju nikakvu opasnost za pozare. Uredi se lepo mesto za rostilj, natkrije, dovuce voda i odvod vode i napravi sto sa klupama da porodica dodje, donese meso, upali rostilj, spremi rostilj, opere iza sebe sve i ode. Takvih mesta na Avali moze da se napravi na stotine. Isto to moze i na Adi Ciganliji. Po Novobeograskim blokovima mogu da se vide postojeca mesta za bazene. Samo je potrebno malo, jako malo dobre volje i inicijative i iskrene zelje da se nesto nabolje promeni da se ljudima zivot ucini lepsim.
Molim Vas da ovo moje obracanje ne protumacite kao kritiku ili predizbornu kampanju, jer jednom se mora reci i predloziti nesto sto bi donelo dobro ovom gradu i drzavi Srbiji.
Pozdravljam Vas u nadi da cete moje predloge ramotriti i odgovoriti mi.
Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs