Blog

Predlog Predsedniku Srbije G-dinu Vučiću, Ministarstvu Trgovine i Turizma i TOS-u!

Tema: Kako razvijati Turizam u Srbiji

Kada je Turizam u pitanju prodajemo robu proizvednu uglavnom kod domaćih proizvođača po tri puta većoj ceni  kroz ugostiteljstvo i ono što je za državu najbitnije, državi ostaje PDV koji je čak i do tri puta uvećan nego obično. Ako je tako zašto turizam nije strateška grana privrede i zašto se ne posveti turizmu dužna pažnja.

U mom Predlogu Ekonomskog Programa Srbije sam postavio cilj da Srbija za 50 godina bude najača i najstabilnija ekonomija Evrope a za 100 godina da nas Srba bude 100 miliona. Sve mere koje predlažem u Turizmu su u svrhu cilja da za 50 godina Srbija bude najača ekonomija Evrope.

Prethodni dopis o higijeni i pravu korišćenja WC u Ugostiteljskim objektima, domaćoj kafi i flašama od pola litra piva u Ugostiteljsjim objektima je upravo u svrsi razvoja Turizma, dva mala koraka za poboljšanje Turizma. Do velikog cilja 50 – 100 milijardi evra od Turizma godišnje se dolazi malim koracima. I svi koraci koje budem predlagao u Turizmu su mali koraci koji treba da stvore strategiju koja će onda da stvori tih famoznih 50-100 milijardi evra godišnje.

Turizam je samo jedna od privrednih grana.

Zašto doći u Srbiju u turizam. Srbija je izuzetno lepa zemlja, lepi predeli, odlična klima, izuzetno lep narod, gostoljubiv narod, narod koji ne može da mrzi nikoga ma šta ko u svetu govorio i pisao o nama ali i narod koji je svoju istoriju i svoja istoriska mesta u potpunosti dali svesno ili nesvesno potpuno zapustio i sakrio od očiju janosti. Kao da se mi stidimo svoje istorije i tih mesta.

Budimo iskreni, glavni razlog lošeg Turizma je neznanje ljudi koji se bave i odlučuju o Turizmu. Nemaju veru u sopstvene kapacitete i mogućnosti kao što nemaju ni viziju sta uraditi i šta je konačan cilj. Oni sebe u turizmu ne vide, u životu su sasvim slučajno zalutali u tu oblast. Slušajući medije čujemo svake godine povećanje posetilaca preko 10%. 10% na ništa je opet ništa. Razlike izmedju 0 i 0.1 je ništa, beznačajna, jer je početna osnova jako mala.

Danas se daju vaučeri i to se veliča a dali ti vaučeri zaista deluju na poboljšanje Turizma kao strateške grane privrede. Odgovorno tvrdim ne. Nema poboljšanja, samo ima nepotrebo zaluđivanje i stvaranje slike privida da je to dobro i da će to da pokrene Turizam. Daješ pare iz budžeta da bi posle preko PDV dobio manje para nazad. A ništa drugo ne menjaš. Za pokretanje turizma je potrebno mnogo toga uraditi pre samog dolaska turista.

Cilj mog obraćanja Vama nije da se zadovoljmo sa nekom milijardom evra od turizma, tako mediji kažu, ako je verovati medijima, moj cilj je da zaradimo 50-100 milijardi evra od turizma. Možda Vama sada ovo deluje megalomanski ali Vi onda ne vidite šta resurs turizma može da donese. Razmislite. Austrija ima veći priliv od turizma od Hrvatske a nema more. Zašto. Zato što u Austriji sede ljudi i razmišljaju kako privući turiste i uzeti im pare dok u Hrvatskoj nema ljudi koji razmišljaju o turizmu pa stoga su i pored onakvog mora najveći dužnici od svih republika bivše SFRJ. Umesto razmišljanja o turizmu oni razmišljaju kako još više mrzeti Srbe. No, da ostavimo Hrvatsku sa njenim problemima. Ako na put turizma stvarno ne krenete nikada nećete ni stići na cilj da od turizma godišnje dobijemo između 50-100 milijardi evra. Što pre krenete pre ćete i stići na cilj.

Prvi korak koji država treba da uradi je osnivanje Turističke Akademije gde bi se mladi ljudi koji znaju govoriti strane jezike obučili za taj posao. Predavači bi bili uspešni turistički biznismeni iz sveta, tamo gde je turizam najveći i najači, SAD-Majami, Sejšelska ostrva, Austrija, Španija, UAE itd. Sva predavanja mogu da idu preko interneta i tako bi se troškovi značajno smanjili. Tražiti i naći arhitekte koji su osmislili velika turistička rešenja koja donose velike turističke prihode da nam daju predloge šta i kako raditi kod nas da bismo došli do cifre zarade između 50-100 milijardi evra u Turizmu. To je dug i mukotrpan put ali ako na njega ne krenemo nikada nećemo ni stići. Jednom treba napraviti prvi korak.

Drugi korak koji bi trebalo uraditi u obasti Turizma je osnovati Ugostiteljsku Akademiju. Ne treba se zavaravati mi u Srbiji imamo jako mali broj ugostitelja koji znaju raditi svoj posao da sačekaju i ugoste gosta, ispune mu želje, da gost ode zadovoljan a da ga uopšte ne interesuje koliko račun košta. Predavači treba da budu naši najuspešniji Ugostitelji kao i najuspešniji Ugostitelji iz zemalja gde je Turizam jako razvijen.

Posebnu ponudu za osnivanje Trgovačke, Turističke i Ugostiteljske Akademije ću Vam poslati.

Danas se priča o privatizaciji Banja, moje je mišljenje da ukoliko rešimo samo ovih desetak problema koje ću Vam pobrojati u ovom i budućim dopisima cena tih Banja će značajno porasti jer će se videti ozbiljnost države da uloži trud i pokaže viziju u razvoju turizma pa ja i nebi baš žurio toliko da ih prodajem jer će im cena u budućnosti rasti. Bolje je onda sačekati pa ćemo videti dali i kada prodati i dali uopšte prodavati. To što kaže “svet” da se nešto mora privatizovati neka nam prvo objasni kako su oni spašavali državnim parama privatne banke i privatne firme pa ćemo i mi kopirati njih.

Da bi od Turizma napravili stratešku granu morate prvo napraviti strategiju kako to postići a za to morate prvo da rešite sledeće civilizaciske i kulturološke probleme u Srbiji.

Od desetine problema u Turizmu u ovom dopisu ću sada definisiati dva problema i ponuditi rešenje.

Prvi problem je obeležavanje tablama: gradove, mesta, sela i ulice u koja ulazimo i iz njih izlazimo.

Mnogo puta u Srbiji ne znam u koje mesto ulazim. Neobeležavanje mesta i nemanje putokaza kuda koji put vodi je odlika civilizacija sa niskim stepenom razvoja svesti i nad kojima treba uvesti protektorat.

Sadašnji sistem putokaza je više zbunjujući nego informativni. Desetine odvojenih putokaza umesto jedna velika tabla na kojoj bi pisalo sve. Recimo, ja nisam uspeo da vidim putokaz koji vodi na Divčibare kada sam dolazio iz Valjeva ka Beogradu, a od Beograda ka Valjevu postoji mala tabla koja pokazuje da skretanje levo vodi na Divčibare. Takva turistička destinacija ne ide sa takvim malim putokazom ako hoćete ozbiljno da se bavite turizmom. A neobeležavanje mesta, puteva i poznatih turističkih destinacija je znak da Vi u tu priču o turizmu ne verujete ili taj posao ne znate.

Umesto jedne, velike, jasne table da ima na izlasku iz Beograda imamo nekoliko manjih kao da se neko naknadno setio te turističke destinacije pa to nadograđuje nekim usputnim obaveštavanjem. Taj posao treba dati školovanim i pametnim ljudima da rade a ne dunsterima. Dunsteri znaju da rade samo dunsteraj a ne ozbiljne stvari. A ovo obeležavanje putokazima su radili upravo dunsteri.

Skoro sam bio u Rači Kragujevačkoj u kojoj nema obeležja ni da je to mesto Rača Kragujevačka, u Smederevskoj Palanci sam tražio od prolaznika da mi kažu kuda da idem, jer obeležja nema ili ih ima ali tamo gde ne treba.

Nije retkost da su znakovi zaklonjeni, da su zarasli u šumu da se i semafori ne vide a kamoli znakovi i putokazi. Kako obeležiti tablama i putokazima mesto najbolje je dovesti nekoga u grad u kome nije bio i da on kaže gde bi koja tabla ili putokaz trebali biti a ne da to rade lokalni ljudi. Lokalnim ljudima te table i putokazi nisu potrebne jer znaju kuda koji put vodi, putokazi su potrebni strancima koji su prvi put u tom mestu. Nemaju svi GPS navođenje a u Srbiji je vrlo često i greška u GPS mapama tako da i to navođenje nije baš od neke velike koristi, zašto je to tako to bi trebala biti posebna tema i kako to promeniti nabolje, a promeniti se mora i to što pre.

Obeležavanje ulica i brojeva zgrada, kuća i privrednih objekata. Mnoge ulice nisu obeležene i onda tražite koja je to ulica koji je to broj. Danas doduše postoje u nekim gradovima obeležja ulica recimo poput Valjeva ali to nije univerzalno nego onako po nečijem nahođenju. U ogromnoj većini gradova obeležavanje ulica i brojeva zgrada, privrednih i stambenih objekata ne postoji. Pa onda lutate i tražite gde se šta nalazi jer je nekome bilo teško da to uradi svoj posao. Nije redak slučaj da su brojevi u ulici izmešani čak i da se ne nalaze na pravoj strani da su neparno brojevi na parnoj strani i suprotno. Mora da se uspostavi red i da se zna gde je šta i kada nešto tražite možete odmah da pretpostavite po logici stvari da je to tu i tu a ne da lutate i nervirate se dok nađete. Neviranje je znak nečije gluposti i nerada. Svako nerviranje na kraju krajeva utiče na zdravlje ljudi, loše zdravlje dovodi ljude do oboljenja i do lečenja koje košta ako hoćemo da gledamo ekonomski.

Rešenje:

da Vlada donese Uredbu po kome obavezuje svaku lokalnu samoupravu da je u obavezi  da u roku od 60 dana obeleži svako naseljeno mesto na svojoj teritoriji, i postavi putokaz kuda koji put vodi. A što se tiče obeležavanja turističkih mesta ja bi predložio da se uradi ovako.

Na samom izlasku iz Beograda velika tabla na kojoj treba da piše: Kopanik – toliko i toliko kilometara, Zlatibor – toliko i toliko kilometara, Divčibare – toliko i toliko kilometara, Tara – toliko i toliko kilometara, Vrnjačka Banja – toliko i toliko kilometara itd…, kao i obaveštenje za svako značajnije turističko mesto. Kada se stigne u mesto Ćelije – skretanje za Valjevo, velika tabla koja pokazuje odvajanje za Divčibare kao i udaljenost do Divčibara i pravac za ostale turističke destinacije.

Takva obaveštenja treba staviti posle svakog graničnog ulaza u Srbiju i duž celog Autoputa Horgoš – Preševo i obrnuto, Šid – Beograd i obrnuto.

Također, na svim regionalnim putevima na raskrsnicama je potrebno postavljati takve veće table. Što više tabli tako je i ozbiljnost u Turizmu veća.

Uredbom Vlade propisati kako se obeležavaju ulice na kojim mestima mora da bude tabla i koja je sledeća ulica napred i unazad od kog do kog broja je do naredne ulice. Uredbom jasno mora biti precizirano, mesto table, veličina table, boja table. Također obavezati svaku kuću ili zgradu da mora da iznad ulaznih vrata ili pored vrata a okrenuto ka ulici da ima kućni broj, veličina i boja kućnog broja. Rok za izvršenje radova 180 dana. Svaka zgrada, kuća ili privredni objekat koji ne bude imao jasno istaknut broj okrenut ka ulici treba da bude novčano kažnjen i to toliko da mu ne pada na pamet da ne stavi broj a u kaznu uračunati i cenu broja i postavljanje broja na objekat. Socijalnim slučajevima i siromašnom narodu opština obezbeđuje sredstva.

Ukoliko lokalna samouprava u datom roku ne obeleži: mesto, sela, putokaze kuda put vodi, ulice na svakom ćošku po standardu iz Uredbe,  kazna treba da bude smena kompletnog rukovodstva lokalne samouprave, svih funkcionera i zabrana daljeg učešća na izbornim listama na lokalnim, pokrajinskim i republičkim izborima. Dokaz da je postavljen znak je fotografija na dan postavljanja znaka da nebi bilo zloupotrebe skidanjem znakova da bi došlo do smene rukovodstva od strane opozicije.

Dali će Vlada doneti ovakvu Uredbu ne zavisi od mene, moj je samo predlog.

Drugi problem je stanje i izgled autoputa od Aerodroma do mosta Gazela.

Ovaj problem mi se čini kao urgentan problem. Svaki dan sam na tom delu autoputa. Posebno ga ističem ovde, jer vrlo često, i to je dobro što je tako, dolaze nam strani državnici i strane delegacije. Nije u redu da taj deo autoputa bude u tavom stanju kakvom je sada.

Ostećeni branici, različitih boja sa strane autoputa i između traka autoputa.

Neofarbane i zarđale bandere za osvetlenje:

Ono tamo sa strane autoputa nije šuma ono je prašuma.

Neuredna i na nekim mestima gotovo oborena zaštitna pletena žica koja štiti izlaz životinjama na autoput.

Pasarele što vec zarđalo, što pred zarđavanjem. Mostovi nekako stari, takav je utisak, farbanje bi mu dalo lepši izgled.

Dolaze strane delegacije i njihov prvi utisak o našoj zemlji čim slete avionom i krenu autoputem je loš što posle može i da utiče i na proces razgovora i na proces odlučivanja jer Vi kao strani državnik vidite praktično da ste došli u divljinu i tako ćete se i odnositi i u razgovorima i pregovorima kao prema divljacima. Istine se ne treba stiditi, stanje treba menjati na bolje. Kada se stanje na terenu sredi i jedna strana delegacija dođe i vidi takav red neko će to sasvim sigurno prokomentarisati pozitivno i u budućnosti ćemo imati od toga koristi. Ne verujem da smo do sada imali od nekoga pozitivnu ocenu o stanju tog dela autoputa. A taj deo autoputa je video svaki strani državnik koji je došao u posetu kao i svaka strana delegacija.

Moj predlog rešenja tog problema bi bio:

Da se na taj deo autoputa obrati posebna pažnja, zamene postojeći oštećeni branici za automobile, ofarbaju, i sve dovede pod konac, ofarbaju bandere za osvetlenje da nema zarđalih ili ako se bude imalo para onda se zamene drugim, lepšim, funkcionalnijim banderama i osvetlenjem, šume očiste i dovede zemljište u jednu ravan tako da se sve šipražje izbaci da se vidi drvored sa zelenom travom ispod da to deluje lepo i za oči i za dušu. Leti da se održava zelenilo trave. Sada, ona šuma je nešto divlje, a može se dovesti sve pod konac, da stabla budu posađena u drvored, da sve bude pod konac, ispod stabala zelena trava. Ovi troškovi bi trebali da idu na trošak grada Beograda. Budućnost održavanja tog dela autoputa je na vlasnicima zemljišta. Osvetlenje autoputa bi se što pre moralo uraditi do naplatne rampe u Vrčinu. Zaštitna pletena ograda se mora dovesti pod konac, gde je potrebno zameniti je ali sve mora da bude pod konac. Pasarele i mostovi moraju da budu ofarbani u pristojnu boju.

Sada imamo dosta ljudi koji su pod kaznom društveno korisnog rada, imamo i dosta zatvorenika na kućnom izdržavanju kazne, imamao i zatvorenike, imamo i omladinu koja leti nema posla niti ima para da negde ide, pa umesto da sede pored kompjutera i igraju igrice, neka iziđu na autoput uzmu: lopatu, kramp, asov, motiku, grabljice i ostale alatke i neka rade.

Bilo kako bilo taj deo autoputa mora da bude u savršenom redu, čistoći i lepoti.

Nikako ne treba zaboraviti kada je turizam u pitanju da se roba domaćih proizvođača: hrana i smeštaj prodaje po cenama i do tri puta većim a da PDV ostaje budžetu Srbije što nije slučaj sa izvozom roba, gde se roba izvozi po najnižoj ceni, transport ukoliko ga ima je po najnižoj ceni a PDV-a nema u budžetu. Turizam je najbolji izvoz i po državu i po narod. Ako ove moje reči razumete onda će Turizam biti strateška grana privrede ako ih ne razumete džaba sam sve ovo pisao.

Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs