Problem broj jedan. Otkup sirovog mleka.
Cena za stočare je ponižavajuća a država kaže samo “situacija je takva i mi tu ništa ne možemo“ a to je znak da rukovodeći ljudi u državi ne znaju, neće ili nisu sposobni da reše taj problem. Vama je tako rečeno ali to nije tako, ima rešenje samo je pitanje dali ga želite videti ili ne.
G-dine Predsedniče Vaši ljudi se smeju tim nesrećnim stočarima. Ti ljudi oko Vas koji su zaduženi za poljoprivredu Vas lažu i samo zloupotrebljavaju Vaše ime. Zabranite im da Vam ime pominju i da se na Vas bilo kada i u bilo kojoj situaciji pozivaju na Vaše ime. Oni ruše Vaš ugled koji imate u narodu.
Rešenje:
Država mora da ima svoju mlekaru i da otkupljuje sve viškove proizvedenog mleka po pristojnim cenama koje neće ugrožavati stočare. Cena ne sme da bude primarna jer ima dovoljno prostora za sve i za proizvođača sirovog mleka i za državu, primaran je samo opstanak i razvoj stočarstva.
Nema stoke, nema klanica, nema domaćeg mesa, ima prerađivačke industrije ali ona prerađuje meso uveženo sam bog zna odakle i kog roka trajanja, nema kože, nema fabrika kože, nema kožne obuće, nema kožnih proizvoda. A uz svaku od ovih stavki što “nema“ ide logistika: od sirovina, do transporta, trgovine i dodatnih radnih mesta.
Nikada nemojte zaboraviti da je selo: fabrika hrane i fabrika dece. Natalitet je upravo i samo na selu, nije u gradu jer u gradovima bez obzira na visinu plate porodice natalitet ne raste, ako ga ima, ima ga samo na selu, jer šta seljak radi zimi, pravi decu jer mu je potrebna radna snaga i dvorište puno života.
Umesto da državna mlekara ne radi ili samo po nužnoj potrebi radi: kratkotrajno mleko, jogurt, kiselo mleko, kefir, surutku, dugotrajno mleko, sireve kratkog vremena trajanja, treba da proizvodi sireve visokog kvaliteta, sireve dugog veka trajanja koji mogu da se prodaju u inostranstvu, jesmo li mi toliko glupi da to ne znamo proizvesti i da u našim rafovima nema takvog srpskog sira. Pa pre 100 godina smo izvozili u SAD Pirotski kačkavalj a danas ne možemo Pirotski kačkavalj pronaći na rafovima u prodavnicama u Srbiji. Nema ga na našim rafovima. Kada udjem u naše markete puni su stranih sireva a naši stočari kukaju a država se pravi blesava. Imate li Vi jednog čoveka u Ministarstvu poljoprivrede koji se služi mozgom i razmišlja, ako nemate raspišite konkurs pa javiće se neko ko zna i ko se razume.
Mi imamo pećina, imamo tunela, možemo napraviti idelane uslove za starenje sireva da dobijemo kvalitet ravan: francuskom, italijanskom ili svajcarskom a koliko vidim ti sirevi nisu baš jeftini a mi tu proizvodnju u Srbiji nemamo. Naše tržište treba da bude ceo svet a ne EU. U odličnim odnosima ste sa Kinom i iskoristite to. Francuzi, Italijani, Svajcarci zarađuju a mi imamo mnogo jeftiniju radnu snagu i nemamo posla, sedimo kukako i kažemo ne može se. Ma nemamo mi pameti niti ljudi koji se u to razumiju a da su na pozicijama. Ima li ovde zdrave logike. Jesmo li mi normalni. Sve što mogu drugi, možemo i mi proizvesti.
Probelm broj dva. Nedostatak električne energije.
Juče, slušajući Vas na sastanku sa meštanima Istočne Srbije čuo sam podatak koji nisam znao a to je da će za Veštačku inteligenciju biti potrebno jako mnogo električne energije i da smo mi tu u problemu jer nemamo dovoljne količine električne energije.
Mislim da niste u pravu jer je energija svuda oko nas samo je potrebno da se prikupi a Vi na tom polju gotovo ništa ne radite. Ili pogrešno radite ili kriju informacije od Vas Vaši ljudi.
Prvo mi moramo imati svoju sopstvenu srpsku Veštačku inteligenciju pa ma koliko to koštalo i koje vreme bude bilo potrebno, dajemo pare tamo za nekakve kulturne radnike koji to zloupotrebljavaju a za VI nemamo para.
Lično koristim VI i vidim njenu pristrasnost po određenim pitanjima a nama je u budućnosti potrebna nepristrasna i veoma napredna VI radi napretka u svim oblastima. Iz naučnih ustanova izvući sve ljude koji mogu pomoći, iz inostranstva dovesti sve ljude koji žele da dodju dati im odgovarajuće plate, državljanstvo i neka rade. Ko gradi budućnost taj dobija ekstraprofit a ko čeka budućnost teško njemu on plaća taj ekstraprofit.
Atomsku centralu mi ne pominjite dok ne nađete teritoriju gde mi Srbi možemo da odemo ukoliko dođe do havarije na toj centrali. I za Fukušimu su amerikanci garantovali i ubeđivalli japance da do havarije ne može da dođe ali je ipak došlo a onda amerikanaca nije bilo nigde. Pa problemi sa Černobilom a istovremeno i problemi sa nekom od centrala u Nemačkoj ako se ne varam. Srbija je isuviše mala da bi mi imali gde da odemo i ko da nas primi a da od nas ne traži odmah i asimilaciju. Ja sam očekivao da će Vas ovi ekolozi napasti zbog Vašeg stava o Atomskoj energiji ali im niko nije dao pare pa nema ni napada ni protesta.
Rešenje:
Već nekoliko puta sam pisao i potrebi korišćenja Solarnih panela za proizvodnju električne energije i korišćenje Solarnih panela za zagrevanje vode. Nažalost po tom pitanju na državnom nivou stanje kod nas se sa mrtve tačke gotovo nije pomerilo i sve što je do sada postavljeno od solarnih panela je na sopstvenu inicijativu privatnih lica. Bilo je pokušaja da se ti privatni proizvođači uključe u proizvodnju električne energije ali se tu pojavio problem PDV koje je jedno vreme bio nerešiv. Nemaš dovoljno struje, perspektiva ti je u mraku jer ti problem pravi PDV. Ovo prevazilazi zdravu logiku. Ne znam kako se to onda rešilo iskreno nisam to pratio. Ako ne može drugačije ukinite PDV totalno za proizvođače električne energije jer je ona sušta potreba naše civilizacije, ako se drugačije taj problem ne može rešiti ali proizvodnja se ne sme obustaviti. Neproizvođenje električne energije neminovno dovodi do uvoza i suludog bacanja deviza koje su nam preko potrebne. Dali će odbijanje plaćanja PDV rešiti problem, neće, dali ce plaćanje PDV rešti problem države, neće, jer to nisu toliko značajne količine novca. Znam nekoliko firmi koje su postavile svoje solarne panele a neće da se uključe u elektrodistribuciju nego im visak energije prosto propada, gubi se. Ili sam ja lud ili nešto u državi smrdi. Ali svi nemamo čiste namere u ovom problemu.
Mi imamo Institut “Mihailo Pupin“, imamo i “Elektrotehnički fakultet“ imamo i “Mašinski fakultet“ imamo i “Institute za Mašinstvo“ i mi možemo da pokrenemo istraživanja u tom pravcu. Danas proizvodnja solarnih panela nije više tehnološka tajna, potrebno je samo raditi na daljim istraživanjima kako poboljšati da se dobije više energije iz istog prostora. Imao sam prilike čitati da je urađen i panel koji radi i na tamu umesto kao do sada samo na sunce ili dnevnu svetlost što znači 24 sata. Ne znam dali je istina. Pitam samo gde je naša nauka u toj oblasti. Na ulici ili u laboratorijama.
Sutra država može izdvojiti novac iz budžeta za izgradnju jedne fabrike solarnih panela u nekom manjem gradiću kome su proizvodne fabrike više nego potrebne i pokrenuti proizvodnju. Naše srpske potrebe za solarnim panelima su ogromne i fabrika može da radi celu godinu u tri smene.
Kosa mi se diže na glavi kada čujem da neka proizvodna fabrika ne može da bude u državnom vlasništvu i rukama, poslovanje fabrike zavisi isključivo od sposobnosti rukovodećeg kadra a ne od vlasnika, pun je APR firmi u stečaju čiji su vlasnici privatna lica a pun je APR i firmi koje su u stečaju a da su bile u društvenim rukama, u znanju privatnog lica i znanju rukovodećeg kadra društvenih firmi nema razlike, ne znaju ni jedni ni drugi. Ako ne možemo naći rukovodeći kadar u Srbiji, uvezimo ga, bitno je samo da firma profitabino radi i da profit bude u granicama svetskog profita u toj oblasti, to je jedino bitno.
Neka Parlament Srbije donese Zakon o obavezi postavljanja solarnih panela na svim državnim institucijama u narednih 5 godina, neka je u obavezi svaka privatna firma, svaka fabrika, hotel, restoran, sve preko 4 m2 a da postoje uslovi moraju da postave solarne panele za proizvodnju električne energije. Svaki hotel, svaki restoran, svaki kafić je u obavezi ako postoje prostorni uslovi da postavi pored solarnih panela i panele za zagrevanje vode ako imaju potrošnju tople vode.
O energiji vetra i minihidroelektrana ovde nisam pisao a i tu su ogromne mogućnosti.
Već sam Vam pisao da imate na planini Tara Hotel “Omorika“ možda grešim ali kako sam čuo u vlasništvu je Vojske Srbije. Verovatno u samoj gradnji je neko pametan i dostojan poštovanja ugradio odmah i solarne panele za zagrevanje vode, posaljite čoveka gore da pogleda u kakvom su stanju danas ti paneli a danas je sve to razrušeno i uništeno a da su u funkciji danas bila bi ogromna ušteda električne energije u tom hotelu koju biste mogli preusmeriti na kupovinu naoružanja za našu vojsku, svaki dinar, svaka para nam je za to preko potrebna.
S poštovanjem!
Arnaut Mile
Autor Predloga Ekonomskog Programa
www.ekonomski-program.rs
www.arnaut.rs